Osobina je džentlmena da razumno shvata da svaki razgovor ima svoj vlastiti ritam. Stoga ne treba da bude neprijatan ili neuviđavan kad neki razgovor- svejedno, prijatan ili neprijatan- želi da privede kraju.
Kada obavlja telefonski razgovor, na džentlmenu je obaveza da ga svede na meru koja će biti najprikladnija i za njegovog sagovornika. kada se radi o poslovnom sastanku, koji on vodi, na džentlmenu je da ga privede kraju ne trošeći bez potrebe vreme svojih sagovornika. U svakom slučaju, na njemu je da što je pristojnije moguće nagovesti da je vreme da se razgovor okonča. (“Mislim da bi bilo vreme da naš razgovor privedemo kraju“). Pri telefonskom razgovoru, možeda kaže nešto jednostavno, poput: “Baš smo se lepo ispričali. Nadam se da ćemo opet imati priliku da popričamo” ili “Ne bih želeo da te još zadržavam, cenim tvoje vreme“. Pri neposrednom susretu, dovoljno je da ustane, zahvali svojim gostima na učešću u razgovoru i rukuje se sa svakim ponaosob.
Čak i na javnim prilikama, kao što su na primer kokteli ili zabave, džentlmen će prikladno okončati razgovor jednostavnim postupkom i rečima: “Uvek mi godi razgovor s vama… Pa prijalo bi mi još jedno piće…Želite li da pođemo zajedno do bara?” Koristeći se ovim postupkom džentlmen stvara sebi priliku da svog sagovornika upozna i sa drugim osobama. Ukoliko, ipak, ovaj ne ushtedne da pođedo bara, džentlmen će se od njega rastati rečima: “Baš mi je prijao razgovor s vama. nadam se da ćemo se uskoro ponovo sresti“.
