Međutim, u trenutku kada je tu mož dobio u svojim rukama, Italija uopšte nije bila zemlja u dobrom stanju, naročito posle rata, te je najpotrebnije bilo oporaviti je i “dići na noge”, što nikako nije bio lak zadatak. Ispostavilo se da je Đani prava osoba za to, jer je svojim veštinama, ekscentričnošću i ekstrovertnošću, uspevao da ostvari brojne kontakte, dobre poslovne veze, te brojne simpatijeod strane brojnih evropskih partnera. Njegova snaga ogledala se u tome što je bio sposoban da sam kontroliše ekonomskim stanjem Italije, te je uredno ulagao veto na svaki predlog koji mu se nije dopao, ali je svaki predlog gledao kroz pizmu toga kako će uticati na samu zemlju, zbog čega i jeste nizao samo uspehe. To da je uvek radio samo za dobro Italije i da su njegove odluke bile ispravne, pokazao je trenutak kada je otišao sa čela Fiat-a, kada su akcije kompanije počele znatno da opadaju.
Danas, Đani Anjeli u najvećoj meri nam je poznat kao ikona stila, kao čovek koji je svojim izgledom, stilom oblačenja, te ponašanjem i načinom života obeležio 20. vek u velikoj meri. Potvrdu tog stila i dobrog modnog ukusa dao je magazin Time 1967. godine, kada su ga opisali kao čoveka statas poput Julija Cezara, te čoveka koji je uvek u odelu koje je krojeno po njegovoj meri. Ono što je uticalo na njegov džentlemnski, besprekoran izgled upravo su taj stil, te moć koju je imao u svojim rukama. Ostao je najupamćeniji po tome što je uvek sat nosio preko rukava košulje, što je objašnjavao time da je tako štedeo vreme, kako ne bi zavrtao rukav da vidi koliko je sati.
