Svaki sat koji se proizvede stavlja se u komoru pod pritiskom da bi se utvrdilo da li postoji ikakvo strujenje vazduha. Zatim se svaki sat stavlja u rezervoar sa vodom koja je pod pritiskom kao da se nalazite na dubini od 300 metara. Svaki sat prolazi test da bi se utvrdio da li postoji migućnost da se u njemu nađe kondenzovana voda. To izgleda tako što se kap vode stavlja na kristalni deo sata. Ako optički senzori pokažu znake kondenzovanja, takav sat se uništava. Rolex je testiran da izdrži pritisak kakav se nalazi na dubini od 12 000 metara iako je najdublja tačka do sada izmerena na našoj planeti 10,911 metara.
