Do kraja 19. i početka 20. veka postojalo je jedno mišljenje koje je većina delila. Muškarci koji nose bele, čiste košulje, bez ičega na sebi, u stvari su pravi muškarci, osobe kojima se može verovati i na koje se može osloniti uvek, u svakom trenutku. Kako je došlo u to vreme da pojedini traže i dodavanje nekih detalja na košulje, umetanje drugih materijala i boja, oni su se smatrali nemuževnim a njihovo ponašanje je okarakterisano kao nedolično jednom muškarcu.
S kraja 19. veka bela košulja je polako prestala da bude statusno obeležje, jer je otpočela masovna proizvodnja, zbog koje su većinom svi mogli sebi da priušte bar jednu koju su koristili za odlazak na posao, neke posebnije prilike, odlazak u crkvu… Ali, tada je kao simbol velikog značaja u društvu, visoke klase počeo da se smatra kroj košulje, materijal od kojeg je napravljena, propratni detalji…
