Pravila saobraćaja čuvaju glavu. Pod uslovom da ih svi poštuju. Nipošto niste bezbedni na drumu, ako se oslanjate samo na svoje poštovanje prvenstva prolaza, a ko zna kako su stekli vozačku oni oko vas. Ili koliko su rastrojeni, iznervirani, gladni i u žurbi. Bilo da ste za volanom, na biciklu ili na pešačkom, gledajte dobro i pazite. Evo nekoliko idiotskih scenarija, koji se ljudima ponavljaju i zbog kojih dovode u opasnost i sebe i druge, često:
Biciklisti – Ne postoje svuda biciklističke staze i biciklisti često voze prometnim saobraćajnicama. Ako su vozači, malo su pažljiviji i spremniji da reaguju. Ako nisu, onda su prava opasnost na drumu. Zaobići biciklistu veliki je rizik. Ponašajte se kao da zaobilazite kamion. Gledajte dobro napred i iza sebe i ostavite mu mesta, jer ne znate da li će se okrenuti da pogleda i izgubiti ravnotežu. Upozoriti biciklistu trubljenjem, takođe je veliki rizik. On se okreće da pogleda preko levog ramena, a ako nije veoma spretan, ramena i ruke se okreću takođe, a ruke drže guvernalu, koja tog trenutka vodi bicikl takođe ulevo – pred vas. Ako se uplaši, jer ste mu preblizu i cimne upravljač da se ispravi, možda izgubi ravnotežu i padne, a ako za pad nema mesta, eto bicikliste pod vašim točkovima.
Pešaci na pešačkom – I među pešacima su svesniji učesnici u saobraćaju oni koji inače voze auto, pa znaju da nijedan automobil ne može momentalno da se zaustavi, ma koliko kočio. Oni takođe znaju da pešački prelaz nije ograđen čarobnim zidom i da moraju dobro da gledaju levo i desno, iako su stupili na pešački. Ljudi često zakorače na pešački prelaz osećajući se zaštićeno i uopšte ne gledaju i ne pada im na pamet da ih neki vozač možda nije uočio, ili da je bio suviše blizu da bi se zaustavio na vreme.
Pešaci van pešačkog – Najluđi učesnici u saobraćaju su jedva pokretne starice (redovno su to bakutaneri sa štapom) koje prelaze ulicu van pešačkog prelaza i još se kreću ukoso, najdužom putanjom. One šibaju najvećom brzinom, a to znači malo brže nego što bi šibala kornjača. U starosti, ljudima često opada inteligencija i sposobnost procene situacije, a ostaje im trip da će to oni časkom.
Zeleno svetlo – Kad se upali zeleno, nije se upalilo samo vama. Možda morate da propustite nekog, a možda skrećete desno i nailazite na pešački, gde se takođe upalilo zeleno. Ono ima moć da ulije osećanje bezbednosti i isrče pamet, pa ljudi ne vide ništa osim zelenog svetla i ne kontaju ništa osim komande kreni. Zaboravljaju da komanda gledaj levo i desno uvek ima prvenstvo pred komandom kreni.
Najgori scenario – udarili ste nekog – ovo se događa. Lupili ste biciklistu ili pešaka, jer se desilo nešto od gorenavedenog. Verovatno ste kočili, ali niste uspeli da izbegnete nekog ko je bukvalno naleteo na vas. Pomisao da ste nekoga povredili ili nešto još gore, stopira svaku drugu logičnu misao, vi izlećete iz auta da priskočite u pomoć povređenom i – ne gledate. A neko možda nailazi iza vas u punoj brzini i nema vremena da se zaustavi, koči, ali ne može da vas izbegne, jer ste mu bukvalno iskočili pred auto. Ako nekog lupite, stanite, brojte do deset i saberite se. Važnije je da odmah pozovete hitnu, nego da istrčite iz auta. A onda osmotrite celu situaciju, pogledajte iza sebe, pa zatim izađite. Ne traje duže od pola minuta, a može vam sačuvati glavu.
Kad ste dugo vozač, dobro znate da se pored ulice kojom vozite odvijaju preteće nepredvidive aktivnosti, da vam se časkom na putu može naći lopta, a za njom i dete, da može da istrči neka životinja, ili da se neko ko nije dobro gledao isparkira u rikverc. I da zato, ako drugi nisu, vi morate biti trezni i oprezni.
Najvažnije pravilo saobraćaja, koje se ne uči u auto školama, glasi: gledajte dobro, naučite da levo i desno gledate očima, bez mnogo okretanja glave i držite u svesti informacije koje promiču zabeležene perifernim vidom.
