Kao, ima tri načina da se stvari urade. Ispravan način, pogrešan način i sopstveni način. Ali, stizanje do sopstvenog načina podrazumeva učenje putem ispravnih i pogrešnih načina, onako kako su ih drugi smislili, postavili, zadali.
Buneći se protiv pravila – pravilnih načina – pokušavajući da odmah uletimo u ličan i autentičan izraz, ulećemo pravo u pogrešan način. Ljudi smo i tako najčešće radimo, jer tako najbrže učimo i najbolje pamtimo.
Imaš deset godina i rešiš da ispržiš jaje. Koliko to može da bude teško? Koliko pravila uopšte može da postoji da se isprži jaje? Valjda je i dete sposobno da isprži jaje.
Ali pošto ne znaš pravilo zejtina, jaje ti zagori i skvrči se i ti si u potpunom rebusu. Umesto pohvale što si bio samostalan i snalažljiv, dobiješ grdnju što si uništio tiganj. I naučiš da je za prženje jajeta potreban zejtin.
Imaš petnaest godina i savladao si još onomad to jaje, pa si se setio da znaš, kad se zadesilo da ti se baš jedu pržena jaja, ali tiganj je prljav i nemaš drugi, samo već si veliki, pa umeš i da opereš tiganj. Koliko to može da bude teško? Koliko pravila za ribanje tiganja moraš da poznaješ? Oh, samo nekoliko. Da ti mrvice ne odu u slivnik, da ne potrošiš pola litra Ferija i pola bojlera vode za jedan tiganj. Ok. I to ćeš naučiti na teži način.
Ali, oprao si tiganj, stavio na ringlu, uključio je na trojku, sipao zejtin. I onda dok mutiš jaja, ulje počinje da cvrči i prska šporet, pločice, pod i naročito tebe dok pokušavaš da mu ne priđeš, a da nekako ubaciš jaja. Ah, naučio si još jedno pravilo zejtina. Ide samo u suvu posudu. Ako si usput upropastio masnim flekama svoju omiljenu Metalika majicu, šta ćeš, svaka škola se plaća.
Ok, verovatno nemaš ambicije da postaneš kuvar, ali život će ti i na dalje u svim segmentima obezbeđivati sastojke čija svojstva ne poznaješ, a koje ćeš pokušavati da smućkaš u nešto probavljivo. Jer ćeš lično morati i da pokušaš to što si umutio.
Posle par decenija iskustva sa osnovnim sastojcima, umećeš da spremiš sebi jaja baš onako kako voliš, a da ništa ne zagoriš, uflekaš i uništiš.
Jaja a’la Ja.
A naučićeš i da slušaš kad ti drugi daju recepte. Pa prvo probaš po receptu. Pa nisi baš zadovoljan. Pa dodaš svoj omiljeni začin, ali ispadne nekako pogrešno. Pa onda provališ koja ti to aroma nedostaje i dopunjujući bazični recept, napraviš sopstveni, na svoj način, kako se tebi najviše sviđa.
U nekim eksperimentima postaneš majstor, u nekim oblastima ostaneš večiti eksperimentator, a od nekih se distanciraš najviše što možeš.
Raditi stvari na svoj način, prosto je kao pasulj. Tojest, jaja. Mora prvo da zagori, a i da te malo opeče.
Aleksina Đorđević
