Znam da znate šta je najstariji zanat na svetu. No, da li znate šta rade vunovlačar, jorgandžija, jastučar, sarač, dunđer, pudar, sakadžija, rabadžija, ćumurdžija, ćirvajz, ćurčija, abadžija, asurdžija, kostolomac, kubikaš, tabadžija, terzija, mutavdžija?
Ako znate odgovor ili ste studirali književnost ili ste hipster.
A sad, bez šale. Ono što je hipsteraj doneo jeste zanimanje za stare zanate i rukotvorine. Pletenje kukičanje i vez u današnje vreme ne praktikuju samo tetke i bake, naprotiv. Mnogi mladi žele da nauče kako se stvara nešto što mogu da poklone, čime mogu da ukrase stan ili naprave futrolu za iPhone u retro-fazonu. Vez danas nisu samo Vilerovi gobleni, već i scene iz kompjuterskih igara, na primer.
Vrlo važan deo urbanog života jeste hobi. Mnogi su se posvetili fotografiji kao lepoj umetnosti koja osim što spaja estetsko i tehnološko pruža dobar izgovor da se iziđe u prirodu, nalaze lepi uglovi rodnog grada. Ali i rukotvorine i zanat pružaju takođe sjajne mogućnosti za hobi. Širom Londona i Njujorka otvaraju se škole praktičnih veština. Urbano pčelarstvo posebno je zanimljivo. Posredi su hobisti koji imaju dve-tri košnice i više ih zanima to što doprinose očuvanju pčela, nego što su zaista u tome zbog profita. Slično je i sa časovima knjigoveza koji su veoma posećeni. Najbizarniji je, ipak, kurs štavljenja koža i punjenja životinja. Znate ono, punjene glave muflona ili ceo punjeni tigar. E, pa izgleda da je iz nekog razloga postalo veoma popularno puniti kuce, mace, sitne glodare npr. zečeve. Ne samo da je ovaj hobi sve rasprostranjeniji, već se i proizvodi prodaju kao alva.
Verovali ili ne, rukotvorine su postale veoma unosan hobi, pa i posao. Mnoštvo stranih sajtova nudi mogućnost da izložite svoj rad i prodajete ono što ste izradili. Po procenama udruženja za stare zanate u Americi, promet od prodaje rukotvorina iznosio je oko 30 milijardi dolara.
To je stoga što danas više nije sramota znati. Ručno rađeni predmeti su na ceni, a mogu da budu veoma moderni. Znam mladića iz Pančeva koji je vrhunski stručnjak za marketing, što ga ne sprečava da bude odličan umetnički obućar i da pravi veoma dobre muške cipele. Ili mladog programera iz Sremske Mitrovice koji osim što se bavi visokom tehnologijom u slobodno vreme kuje mačeve. Premda su se tek pojavili, veoma su popularne radionice srednjovekovne obuće i odeće, kao i majstori koji umeju da naprave oklop ili štit. Zanimljivo je i to što se sve više muškaraca uključuje u ovaj trend oživljavanja starih zanata, jer su doskora izrada torbica, nakita, sitnih praktičnih predmeta bile uglavnom ženske zanimacije.
Stoga da vas ne bude sramota, potražite neki stari zanat koji bi vam prijao kao hobi, nađite majstora i – krenite. Ko zna možda razvijete iz toga i neki biznis kao što su već mnogi.
Ranko Trifković
