1962. godine, Fransis Krik zajedno sa Džejmsom Votsonom dobio je Nobelovu nagradu za otkrivanje strukture DNK. Međutim, ime koje se nije našlo na ovom spisku, a bilo je i te kako potrebno, jeste Rozalind Frenklin, čiji je rad i difrakcioni snimak DNK doprineo ključnom i najbitnijem razumevanju molekulske strukture RNK i DNK, međutim, kako se sve dešavalo kako je u svetu inače često, njen rad su sebi pripasali drugi i za to uzeli priznanje, a danas se njeno ime retko gde nalazi kada je o ovoj temi reč.
Liza Majtner, bila je naučnica koja se bavila fenomenom radioaktivnost i uopšte nuklearnom fizikom, a danas se njeno ime izgovara sa velikim poštovanjem. Prilike u kojima je živela početkom 20. veka nisu joj išle u prilog, budući da je bila Jevrejka, a nacisti im nisu bili naklonjeni. Međutim, zbog svog veoma bitnog rada i poštovanja koje je uživala, uspevala je dugo da opstaje u naučnim krugovima. Zajedno sa svojim prijateljem, Oto Hanom, radila je i izučavala nuklearnu fisiju, u koju Han prvo nije verovao da je moguće, ali se onda i sam uverio, kada je Majtnerova sve dobro razložila. Dugo godina, razdvojeni u dve zemlje, svako u svojoj laboratoriji radio je eksperimnte, pokušavali su da otkriju o čemu se tačno radi, što je i druge podstaklo na izučavanja, budući da se već tada videlo da postoji nešto još “jače” od uranijuma, a mnoge je povukla i želja za moćnim oružjem. Kada su konačno otkrili nukelarnu fisiju, Han je 1944. godinu dobio Nobelovu nagradu za hemiju, baš zbog ovog otkrića, a ime Majtnerove je izostalo zbog toga što je mnogi nisu voleli, kako zbog jevrejstva, tako i zbog same činjenice da je ženskog roda.
