Puno sam razmišljala o tome zašto ljudi podležu ogorčenju do te mere da požele uništenje ljudske rase. Pametni ljudi, koji mogu bolje i mudrije. Nisam puno toga smislila, ali nekoliko stvari mi pada na pamet. Prvo to, da sam precenila pamet, dubinu i mudrost zagovornika smaka sveta. Zatim, da nisam čula žene da tako govore, nego muškarce. I na kraju, da većina tih muškaraca nisu očevi, a i ako jesu – pa, očevi ne razmišljaju kao majke.
Dakle, dragi zagovornici napalma po glavi stanovnika, koji bi očistio ovu napaćenu planetu od ljudske gamadi, pali ste. Ne na ispitu humanosti, nesebičnosti ili tako nešto generalno ljudski. Pali ste na ispitu individualnosti. Na ispitu svesti o sebi. O svojoj povezanosti sa Zemljom, pre svega, pa zatim i sa ostalim ljudskim gmazom na njoj. Nije vas majka rodila da prizivate katastrofe da vas reše odgovornosti, a život je ionako suviše kratak. Ništa ne brinite, proći će za tren i više nećete da se jedite.
