Starije generacije su nekada pamtile tako što su pisale, igra memorije je bila jedan od načina da se informacije zapamte, razne mozgalice takođe su bile trening za mozak, a danas deca sve više vremena provode pored malih ekrana i na svojim računarima, tabletima i pametnim telefonima. Svi smo svesni činjenice da se svakim danom sve više oslanjamo na pametne uređaje oko nas. Ljudski mozak sve je leniji. Danas su nam informacije dostupne jednim klikom, pa ko je “lud” da ide do biblioteke da nešto sazna, pročita ili nauči. Zašto se onda mučiti i pamtiti sve “nepotrebne” informacije. Problem postaje uočljiv vremenom jer mozak se navikava kako ne mora više da pamti razne svakodnevne informacije, a onda polako odbija da pamti i brzo zaboravlja i one važne stvari. Gubitkom kvalitetne koncentracije gubimo i sposobnost stvaranja dugoročnog pamćenja, pa tako sve teže pamtimo imena ljudi, detalje i uspomene sa nekog putovanja ili pročitane knjige, film koji smo pogledali. Nema sumnje da digitalna amnezija uzima sve više maha, a najveća opasnost krije se u činjenici kako će većina nas, nakon čitanja ovog ili sličnih tekstova na ovu temu odmahnuti rukom, preći na čitanje sledećeg članka i zaboraviti šta je pročitala.
