Zanimljive činjenice koje treba da znate o Tomu Hardyju

10 glumica u koje smo bili zaljubljeni 90-ih

Ivan Divan: “Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti”

Postavljanje granica – znak zrelosti i stabilnosti

Kako da bolje podnesete odbijanje

Iritantne stvari koje vam sigurno neće nedostajati – jer ste singl

Ovo je hrana od koje će vam mamurluk biti “kao rukom odnesen”

Ovo su najplaćeniji sportisti u 2021. godini, a evo koliko oni zarađuju

Hrvatska kompanija Rimac postaje većinski vlasnik Bugattija

Stvari koje rade pravi džentlmeni

Ovo je hrana koju bi trebalo da izbegavate nakon što napunite trideset

Vodič kroz emotivni nered – za početnike

Kako da doneseš odluke koje menjaju život

Nisu svi treninzi isti, a ovo je pet vrsta treninga koje možete isprobati

Šta misliš da devojka očekuje od tebe – a šta je njoj zapravo bitno

Sport i zabava

Da li je INTELIGENCIJA garancija za sreću?

1/3

Trebalo bi da su inteligentni ljudi sposbniji od prosečnih ili manje inteligentnih da pronađu svoje mesto pod suncem – da se bave poslom koji vole, da obezbede egzistenciju, pronađu adekvatne partnere i uživaju u životu. Međutim, inteligentni su u manjini i žive u svetu prosečnosti, usmereni sami na sebe. Često su tvrdokorni individualci, svesni da im inteligencija nije od pomoći u prevazilaženju životnih prepreka i izazova – previše energije troše pružajući otpor proseku i svoje visoke ciljeve teško postižu, jer suviše preispituju i svoje ciljeve i svoja nastojanja da ih dosegnu. Oni vide da je prosek u svemu zadovoljniji i ispunjeniji od izuzetnosti i to ih izuzetno izluđuje. Kao da je za sreću potrebno biti samo malo manje pametan, malo manje zapažati, primećivati, analizirati i naročito manje nastojati da sve uradiš na najbolji način. Vrlo inteligentni ljudi često postanu veoma cinični, a to je siguran znak da nisu srećni.

inteligencija 2 Da li je INTELIGENCIJA garancija za sreću?

Iskustvo odrastanja

Inteligentna deca pokazuju tendenciju da budu “starmala”. Uglavnom imaju bolji rečnik od vršnjaka, osetljiviji su, ozbiljniji i deluju zrelije. I usamljeniji su. Oni nisu ni vođe, ni sledbenici, nego mali individualci, upućeni na sebe i svoje misli, koje druga deca često ismevaju i vređaju, a i roditelji zaboravljaju da su oni mali. Rastu kao retka biljka okružena korovom, snalaze se kako znaju i umeju da razviju odbrambene mehanizme koji prikrivaju njihovu osetljivost i nesigurnost. Imaju bogat unutrašnji život, ali kasnije stiču socijalne veštine i to ako im se štit razvija u tom pravcu – postanu zabavljači omiljeni u društvu, poznavaoci muzike, hodajuće enciklopedije – iskoriste svoju inteligenciju da budu zanimljivi i da se nametnu okruženju. Ili postanu usamljenici i čudaci. Često razviju podvojenost, osećajući se kao čudaci, različiti od svih, iako imaju društveni život i prijatelje i naizgled nemaju razloga da se osećaju neprihvaćeno.

Wannabe TV

Editors choice