Naučnici veruju da u jezeru postoje živi mikroorganizmi koji datiraju iz vremena pre Ledenog doba, a ako je ova pretpostavka tačna i ako su mikroskopski organizmi opstali u takvim uslovima, pod visokom pritiskom, u tami i ledenoj hladnoći, onda je moguće da su neki oblici života očuvani na Marsu, kao i na Jupiterovom i Saturnovom i Neptunovom mesecu, gde vladaju isti uslovi. Pored ruskih, sličnim istraživanjima se sa velikim entuzijazmom bave se američki i britanski naučnici, ne bi li otkrili i druga jezera ispod leda na Antaktiku. Oni kažu da su ta jezera daleko manja od Vostoka, a ispod leda ih ima jošn oko četiri stotine, što ih podstiče da istrajavaju u radu, uprkos sporom procesu bušenja, gde je pored svih ostalih teškoća neophodno paziti i da se bušotina ne zagadi tonama maziva i antifriza koji su neophodni za rad mašina na ekstremno niskim temperaturama.
Radeći na istraživanju podlednih jezera, naučnici su naišli na nešto drugo, što im je skrenulo pažnju, a opet je povezano sa vanzemaljskim oblicima života. Na lokaciji između Tejlorove doline i Suve doline, nalaze se glečeri u kojima su pronađeni akviferi (vodonosni slojevi) koji nas povezuje sa životnim potencijalom koji bi mogao biti otkriven na Marsu (na čemu rade NASA-ini roveri, najbolja zamena za čoveka na Marsu). Voda u akviferima ima dvostruko veći salinitet nego morska, na dubini od 1000 metara između jezera Tejlor i jezera Boni.
More from Sport i zabava
