Čuli ste za ekstremne sportove i pretpostavljate da je taj nalet adrenalina u nekoj rizičnoj akciji nešto zaista posebno – ali uopšte ne žudite da to osetite. Borilački sportovi mogu da prođu, ali koliko god elegantni bili, to je i dalje tuča i moguće povređivanje i sebe i druge osobe. Smatrate da bilijar, šah, golf i sve u čemu nema trčanja ne može da se nazove sportom, jer zna se šta je sport – lopta, mreža, skakanje, trčanje, znojenje… Ako niste čuli za ove ekstremno šašave sportove, evo prilike da i o njima zauzmete stav (ili da počnete da praktikujete neki od njih).
Ekstremno peglanje
Da, dobro ste pročitali, peglanje, nije penjanje. Znate šta je pegla? Ono što svi savremeni muškarci (naročito u filmovima i reklamama) umeju da koriste bolje od žena, da bi njihove bele košulje bile bez nabora i da bi izgledali maksimalno u njima. Legenda kaže da je ovaj ekstremni sport nastao kada je strastveni alpinista Fil Šo, na jednom usponu shvatio da nije ispeglao košulju i onda je to odmah uradio, na licu mesta (litici). Možete li da zamislite košulju i peglu i dasku za peglanje kao deo alpinističke opreme? Kako god, ovaj disciplina postoji i postoje njeni ljubitelji i praktičari, koji nose daske i na leđima i tragaju za nekim neobičnim i rizičnim mestom gde će se baviti ovim “sportom”.
Cevaničenje
Za razliku od pesničenja, u ovoj borilačkoj disciplini koriste se samo noge i postoji samo jedno pravilo – protivnika šutirate isključivo u cevanice, dok ga ne oborite. Ko padne, poražen je. Znate li koliko boli kad se slučajno udarite u cevanicu? I koliko dugo ostaju modrice? U tom smislu, cevaničenje je brutalnije od svakog drugog sporta u kome se ljudi udaraju.
