Filmski klasici koji su osvajali nagrade, stvarali i potvrđivali glumačke zvezde i kultne reditelje, imali su snažan uticaj na mušku modu, iako uopšte nisu govorili o njoj. Jer, u kompletiranju priče i utiska, nezaobilazni učesnici bili su kostimografi, reditelji i kreatori modnih trendova, čije su vizije redefinisale mušku modu, prenoseći je sa velikog platna na ulice.
Od razvratnog individualizma Caryja Granta („North by Northwest“) do brutalnog minimalizma kriminalne ekipe filma „Reservoir Dogs“, film je uvek predstavljao generacijske promene u muškom stavu i oblačenju. Zamislite ove filmove kao sveobuhvatne poglede koji su utkali čitave filozofske pokrete u način na koji muškarci pristupaju svojoj odeći i samoprezentaciji.
Pa, ako ste ove filmske klasike već gledali, pogledajte ih opet, iz šire perspektive i zapazite kako su junaci obučeni i kako vas njihov stav i ponašanje inspirišu.
Modno nasleđe koje ostavljaju filmski klasici
8 1⁄2 (1963)
Prekretnički film Federica Fellinija o egzistencijalnoj krizi jednog filmskog stvaraoca, dao je svetu jednu od njegovih najznačajnijih filmskih likova. Marcello Mastroianni besprekorno obučen u jednostavno, ali savršeno crno odelo. Italijanski glumac je u liku Guida Anselmia otelotvorio nacionalnu filozofiju „la bella figura“, što znači da se uvek treba predstavljati sa stilom i estetikom. Mastroianni je svoj izgled direktno modelirao po uzoru na samog Fellinija, koji je bio poznat po tome što je režirao u elegantnom odelu i kravati bez obzira na to koliko su stvari postajale haotične iza scene. Njegovo krojeno dvodelno odelo, crna kravata i bela košulja ostali su oličenje mediteranskog cool izgleda, ali je upravo prenaglašenim crnim okvirom naočara postigao sopstvenu umetničku simboliku.
Najstilizovaniji filmski klasici – North by Northwest (1959)
Kada je reč o američkoj ideji muške sofisticiranosti krajem pedesetih godina 20. veka, niko je nije bolje otelotvorio od Caryja Granta, u liku Rogera Thornhilla. Za Hitchcockov triler, britanski krojači na Savile Row’s Kilgouru izradili su pola tuceta identičnih sivih odela koja su od tada poprimila gotovo mitski kvalitet. Savršeno uklopljen kroj sakoa stvorio je izduženu siluetu koja je bila i udobna i besprekorno strukturirana. Sa belom košuljom, tamnosivom kravatom i čuvenim šaljivim osmehom, Grant je besprekorno spojio luksuznu bezbrižnost sa preduzetničkim samopouzdanjem. I u sve akrobatske avanture je upadao sa tim odelom, ostajući elegantan u svakoj situaciji.
Stilizovani filmski klasici – American Gigolo (1980)
Iako je kontroverzni film predstavio mračan uvid u život žigola sa Beverli Hilsa i dodao još jednu zvezdicu obožavaocima Richarda Gerea, za ljubitelje mode ime Giorgio Armani je bilo isto tako blistavo. Fensi žigolo Julian Kaye upoznao je svet sa naglašenom filozofijom brenda dizajnera poznatog po opuštenom luksuzu i ležernoj sofisticiranosti.
Od karakterističnog lanenog odela lika, mekih ramena i savršeno izgužvanog, do pletenine, jednostavnih svilenih košulja i plišanih ogrtača, svaki aspekt garderobe redefinisao je kako se moderni muškarci mogu oblačiti za afere u luksuznoj atmosferi, ili samo za udobno opuštanje. Naravno, crno Armanijevo odelo za noćne izlaske iznedrilo je fenomen i postalo vrhunski statusni simbol za mlade urbane profesionalce tog doba.
Reservoir Dogs (1992)
Sa svojim iskričavim dijalozima i nepokolebljivom brutalnošću, rediteljski debi Quentina Tarantina promenio je parametre onoga što filmski klasici jesu. Takođe je promenio koncepciju izgleda filmskih zlikovaca. Kostimografkinja Betsy Heimann namerno je usvojila suprotan pristup od tipičnih mafijaša u elegantnim odelima, oblačeći bandu kradljivaca nakita u jeftina, gotova odela, košulje i kravate. Ali umesto da izgledaju nemarno, jednostavna crna jakna i pantalone sa belim košuljama i uskom crnom kravatom odavali su nepogrešivu atmosferu fokusiranog, opasnog profesionalizma. Trenutno kultni izgled podsećao je na monohromatski stil ranijih majstora poput Felinnija, dok su ga istovremeno ažurirali za moderne kriminalce iz Los Anđelesa. Oštar minimalizam samo je pojačao zapanjujuću brutalnost varljivo stilzovanih vukova u običnoj odeći.
Filmski klascici stila – American Psycho (2000)
Iako je film satirizovao mizogine muškarce koji su podstakli eksces na Volstritu 1980-ih, kostimografija u filmu „Američki psiho“ precizno je uhvatila grotesknu opsesiju statusom i imidžom tog doba. Od doslovne jutarnje rutine gde je Patrick Bateman opsednut svakim šavom svog dizajnerskog odela dostojnog Dorsie, do scena u salama za sastanke sa elegantnim prugastim odelima i tregerima, pažnja filma posvećena detaljima u odevanju bila je neumoljiva. Sa svakom dizajnerskom etiketom koja je istaknuto navedena, često kao fetišistički statusni simbol, film je naglasio koliko je kozmetička postala pretežno bela muška korporativna elita iza svojih luksuzno skrojenih fasada. Iako preuveličano do mračnih komičnih nivoa, ne može se poreći uticaj koji je filmska uglađena interpretacija kostima iz tog perioda ostavila na trendove muške odeće.
The Talented Mr. Ripley (1999)
Suprotstavljajući živote vrednog Toma Ripleya i njegovog raskalašnog idola Dickiea Greenleafa, film je istakao dve različite estetike muške odeće krajem pedesetih godina 20. veka u Americi. Kao razmaženi naslednik koji živi u primorskoj Italiji, Greenleaf (Jude Law) bio je oličenje plavokrvne bezbrižnosti u polo majicama rađenim po meri, lanenim košuljama i savršeno skrojenim šorcevima koji su definisali stil „bosonogog gospodina“. Obučen od strane legendarnog njujorškog krojača Johna Tudora, projektovao je zavidnu lakoću nekoga ko je navikao na nasleđeno bogatstvo i slobodno vreme.
U međuvremenu, sociopata Ripley (Matt Damon) stvorio je svoj pedantno prepi izgled inspirisan studentima TYPE-A i višim članovima Ivy League svojim elegantnim kaki pantalonama, laganim pleteninama i bezvremenskim teget blejzerima. Dihotomija je pokazala neodrživost Dickijeve lenjosti u kontrastu sa Ripleyevom nemilosrdnom željom da oponaša način života svog idola, bez obzira na to koliko mračna sredstva bila.
Visoko stilizovani filmski klasici – Wall Street (1987)
Dok su filmovi poput „Američkog žigola“ predstavili Armanijev luksuzni minimalizam, drama Olivera Stonea otelotvorila je omiljenu uniformu moći za sale za sastanke koju je pionirski predstavio veliki dizajner. Kao moralno bankrotirani korporativni predstavnik Gordon Gekko, Michael Douglas je stvorio momentalno kultnu sliku neograničenog kasnokapitalističkog hvalisanja. Od njegovog izvrsno krojenog odela sa šiljatim reverima u toj nepogrešivoj Armanijevoj silueti, do oštrih košulja, uglačanih tregera i prevelikih prugastih kravata namenjenih da iskažu autoritet, svaki aspekt njegove odeće bio je skrojen za psihološku dominaciju. Ovaj imidž je učvrstilo „gekonsku“ estetiku uglađenog oblačenja alfa mužjaka, arhetip koji se i danas pominje na trgovačkim podijumima Volstrita. Njegov izbor garderobe odražavao je pohlepnu toksičnu muškost koju je otelotvorio, a istovremeno je postao katalizator za novopečene karijeriste i njihovo razmetljivo trošenje.
The Grand Budapest Hotel (2014)
Sa Wes Andersonovim prepoznatljivim hiperrealističnim produkcijskim dizajnom, hirovita priča smeštena u izmišljenu istočnoevropsku zemlju Zubrowku stvorila je bogat svet boja bombona gde je stil namerno preuveličan radi satiričnog efekta. Od Ralph Fiennesove kultne uniforme hotelskog portira sa kraljevski ljubičastim frakom sa poliranim mesinganim kopčama i savršeno izgužvanim crvenim bešavnim pantalonama, do ekstravagantnog hotelskog portira prerušenog u raskošno krzno, kostimografija je prihvatila apsurdnost evropske mode „starog sveta“.
Likovi poput ubice J.K.L Berensen, koga igra Willem Dafoe, nosili su odela i kapute u zapanjujuće smelim nijansama električno zelene, koje su se kretale između farse i revolucionarne izjave o stilu. Čak su i sporedni glumci poput Jeffa Goldbluma bili stilizovani do krajnosti, sa oštrim šiljatim reverima i perjem u džepnoj maramici koje bi bilo teatralno i na sceni, a kamoli u stvarnom životu. Ali ovo namerno preuveličavanje stavlja osnove klasične muške odeće u nadrealnu perspektivu.
Najstilizovaniji filmski klasici – Scarface (1983)
Iako je u mnogim krugovima nakon prvog objavljivanja shvaćen kao preterano kokainska kriminalistička opera, ovaj kultni film Briana De Palme sa godinama je samo dobijao na ceni, kako je modni uticaj veoma specifičnog stila odjekivao decenijama.
Kako se nemilosrdni šef Tony Montana uzdizao od perača sudova do narko-bosa, njegova evolucija jarkih svilenih košulja otelotvorivala je svaki neonski art deko kliše Majamija, koji se može zamisliti. Svaka kragna je bila podignuta, svako gornje dugme je bilo otkopčano otkrivajući amajliju od zlatnih lanaca i V-izrez dlakavih grudi u prvobitnom prikazu uspeha. Majka svih „Scarface“ košulja sa printom palme, postigla je kultni status kroz beskrajne imitacije. Ali čak su i pozadinski likovi poput Montaninih kolega emigranta ili unajmljenih nasilnika bili obeleženi istom estetikom kariranih dezena, životinjskih printova i pastelnog platna, koje ljubiteljima mode dovikuje „kokainski kauboj!“.
A Single Man (2009)
Kada je modni dizajner Tom Ford debitovao kao reditelj ovom dramom o gej profesoru u Los Anđelesu 1960-ih, održao je master class o tome kako opremiti vodeće muškarce sa arhitektonskim okom za detalje. Svako odelo, košulja i dodatak koje je Colin Firth nosio akademik George, prenosili su specifičnu sartorijsku poruku o unutrašnjosti lika. Od čistih, nenametljivih linija njegovih uskih sivih i svetlo bež odela koja su suptilno isticala njegovu vitku figuru, do oštrih raširenih kragni, teksturiranih pletenih kravata, maramica za džep i savršeno krojenih chinos pantalona, Firth je otelotvorio sofisticiranu, intelektualnu estetiku elitnog studentskog života na istočnoj obali.
Fordov precizan stil stvorio je ultra-realan svet u kome svaki vizuelni element nosi značaj koji podstiče na razmišljanje.
Pročitajte i ovo: Filmovi i serije koje treba da gledate, ako vam se sviđa „Conclave“
Brankica Milošević
