Parallel Mothers, najnoviji film španskog režisera Pedra Almodóvara premijerno će biti prikazan na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Veneciji, pa smo rešili da se tom prilikom osvrnemo i na njegova ranija ostvarenja. Razlog zbog kojeg su Almodóvarovi filmovi upečatljivi ogleda se u njihovoj iskrenosti, ekscentričnosti, koloritetu, crnom humoru, realnom ali nesvakidašnjem prikazu porodičnih i ljubavnih odnosa. Svaki Almodóvarov film je autentičan, hrabar, relevantan, a izdvojiti 10 najupečatljvijih koje svako treba da pogleda nije bilo nimalo jednostavno…
Broken Embraces (2009)
Dva vremenska okvira prepliću se u ovom svojevrsnom poklonu kinematografije. Slepi režiser se priseća romanse sa svojom vodećom glumicom, sa vizuelno zapanjujućim rezultatima koji uključuju Penelope Cruz na apsolutnom vrhuncu veličanstvenosti.
Kika (1993)
Almodóvar je pokazao znake samoparodije u ovoj melodrami o šminkerki koja je u vezi sa romanopiscem, a uz književnikovog pastorka, glumačku ekipu čine i krimi reporterka i serijski ubica. Priča je začinjena ekscentričnim Jean Paul Gaultier kostimima. Koloritet je besprekoran. Postoji čak i dvadesetominutna scena silovanja prikazana na komičan način.
The Skin I Live In (2011)
Antonio Banderas igra plastičnog hirurga koji je u svojoj luksuznoj vili zarobio mladu ženu. Retrospektivni kadrovi gledaoce vode kroz lavirinit silovanja, osvete, požude, mrtvih tela i šljaštećeg dekora. Prisutne su sve omiljene Almodóvarove teme, koje je približio horor žanru koliko je bio u mogućnosti.
Talk To Her (2002)
Diskurzivni portret prijateljstva između dva muškarca i komatoznih žena u koje su zaljubljeni. Uzgredna zadovoljstva uključuju nemačku plesačicu Pinu Bausch i vinjetu u stilu nemog filma o minijaturnom muškarcu koji traži utočište u vagini svoje ljubavnice. Očaravajući, emocionalno složen – i beskrajno zabrinjavajući u svom simpatičnom prikazu uhode i silovatelja.
Women on the Verge of a Nervous Breakdown (1988)
Uspeh ove haotične komedije Almodóvaru je obezbedio status kultne figure i ljubitelja umetnosti. Pepa (Carmen Maura) čeka svog bivšeg ljubavnika da preuzme kofer iz njihovog madridskog penthausa. Međutim, u stan dolaze i neželjeni posetioci – osvetoljubiva bivša žena, gaspačo sumnjivog sadržaja i terorizam, koji se bore za poziciju najotkačenijeg, dok režiser dokazuje i da odgovarajuće pozicionirani predmeti jarkih boja mogu predstavljati validni estetski izbor nasuprot pompeznih scenografija.
