U poslednje vreme, na proizvodima koji se prodaju na kilo, pojavile su (pretežno) dvocifrene cene, koje označavaju koliko košta sto grama, umesto ranijih trocifrenih, koje su označavale cenu kilograma. Možda je to neki mudar marketing, ali meni deluje kao psihologija za mase. Ona najgora. Koja te postepeno sa lošeg vodi na gore, tako da ne osetiš, jer ne razmišljaš. A nemaš vremena da razmišljaš zato što imaš toliko toga da radiš. A moraš toliko toga da radiš, da bi mogao poneka da kupiš i štap čajne kobasice, koji na sniženju (kako se govorilo u 20. veku pre nego što je izmišljena „akcija“ i dok je još postojala potrošačka korpa) košta 65 dinara.
I ti sad, pošto znaš da je čajna skupa (a nije ni zdrava uostalom, ali valjda sve može umereno, tojest, ponekad, a ipak je jeftinija od veoma zdravih lešnika, oraha, badema, koji se preporučuju takođe u umerenim količinama) i imaš u glavi tu neku cenu od oko hiljadarke (crvena, koja je u psihološkom sklopu prosečnog snabdevača porodice srednjih godina povezana sa jednom crvenom iz 20. veka, samo što je za tu tadašnju crvenu mogla da se napuni potrošačka korpa za nedelju dana i da ti ostane za boks cigara) i onda vidiš AKCIJA i piše 60, tebi se učini da je to super povoljno i da možeš da kupiš i dva štapa čajne.
