Svakog igrača pokreće ljubav i želja za sportom. Ivan Nedeljković, igrač američkog fudbala odlučio se za ovaj sport sasvim slučajno u vreme kada američki fudbal nije bio toliko popularan kod nas. On nastupa za ekipu Vukova iz Beograda koji su u finalu ove godine pobedili ekipu iz Kragujevca i osvojili titulu prvaka Srbije. 
Kako si počeo da treniraš američki fudbal? IVAN: Prvi kontakt sa američkim fudbalom imao sam 2003. godine kada sam, sasvim slučajno, na tadašnjem Trećem kanalu video utakmicu između Filadelfija Iglsa i Dalas Kaubojsa gde je Filadelfija preokrenula rezultat u uzbudljivoj završnici, pobedila i dobila mene za svog fana. Od tog trenutka američki fudbal postao je moj omiljeni sport. Kasnije, te iste nedelje, od prijatelja sam čuo da “to” ima da se trenira kod nas i tada sam odlučio da želim da treniram američki fudbal (sa 15 godina). Od tog prvog treninga nisam prestajao da volim ovaj sport, postao je deo moje ličnosti i pomogao mi je da definišem samog sebe kroz timske i individualne uspehe i dostignuća. Koliko je popularan američki fudbal kod nas? Američki fudbal kod nas dobija na sve većoj popularnosti iz godine u godinu. Za samo desetak godina, koliko se ovaj sport igra kod nas, postali smo ravnopravni članovi sportske javnosti u Srbiji, kao i neki sportovi koji se igraju decenijama, pa čak i vekovima kod nas i uspeli smo kao nacija da steknemo dobru reputaciju u Evropi, tako da danas bukvalno ne postoji evropska država (gde se igra američki fudbal) da se ne zna za naš nacionalni tim ili neki od uspešnih pojedinačnih timova. Mislim da je jedan od glavnih razloga za takav uspeh i popularnost ovog sporta upravo naš mentalitet, koji se idealno uklapa u profil igrača američkog fudbala. Agresivnost, snaga, motorika, brzina, visina, skočnost i ostale fizičke, ali i mentalne sposobnosti izuzetno su važne za ovaj sport, a mi ih kao nacija posedujemo na pretek. Zbog toga je ljudima lako da se poistovete sa igračima na terenu i eventualno zamisle sebe u sličnoj situaciji. 
Ligaški deo završili ste na prvom mestu, a kasnije i osvojili titulu. Koliko je ovo bila naporna sezona za vas? Svaka sezona nosi sa sobom “suze i smeh” i svaka je teška, ali i draga na poseban način. Ove godine je razlika u činjenici da po prvi put igramo Ligu šampiona i imamo priliku da Vukove i Srbiju stavimo na najveću evropsku scenu i ostavimo ozbiljan trag u našem sportu. To nam predstavlja dodatnu odgovornost, ali i breme koje kao šampioni i trenutno najbolja ekipa u Srbiji moramo da nosimo i ponosni smo zbog toga. Cela ekipa je radila naporno čitave godine i sada imamo priliku da pokažemo Evropi “od čega smo napravljeni”. 
Sada vam sledi nastup na fajnl-foru Lige šampiona i nastup u finalu regionalne lige. Kakva su vaša očekivanja? S obzirom na to da smo mi, Vukovi Beograd, neprikosnoveni šampioni Srbije i CEFL (Centralno evropske) lige već duži niz godina, naša očekivanja su uvek najviša. U svaki meč ulazimo sa istom željom za pobedom, nevažno da li igramo sa poslednjim u Srbiji ili prvim u Evropi. Koliko je realno da pobedimo oba meča i budemo prvaci Lige šampiona ne znam, ali znam da kao ekipa jedva čekamo da odemo u Francusku i izađemo na teren. To je ono za šta smo se spremali sve ove godine i na kraju krajeva, to je ono što radimo najbolje u zemlji. I prethodne tri godine u finalu ste igrali sa ekipom iz Kragujevca. Da li je ovo bilo najteže finale? Da, bilo je najteže do sada. Iako bi neko po rezultatu možda mogao da zaključi drugačije, Kragujevac Wild Boarsi ove godine imali su sjajnu ekipu i zadali su nam najviše muka u poređenju sa prethodnim godinama. U svakom slučaju, kao ekipa, volimo da igramo protiv Kragujevca, što zbog istorije međusobnih susreta, što zbog činjenice da smo 2 od 3 najbolje ekipe u zemlji, a što zbog toga što smo van terena dobri prijatelji sa “protivnicima”, a utakmica nam je prilika da se međusobno takmičimo i dokažemo jedni drugima kao igrači. 
Vaša ekipa Vukovi iz Beograda su prvaci Srbije. Šta je za jedan tim najvažnije da bi bio najbolji? Prvo, svakog igrača mora da pokreće ljubav i želja za sportom kojim se bavi, jer je to preduslov da bude dobar u njemu, a za bilo koji tim u bilo kom sportu je najvažnija “hemija” među igračima, odnosno dobri i prijateljski odnosi pre svega van terena, što se automatski prenosi i na teren. Svaka ekipa treba da bude porodica da bi bila uspešna u tome čime se bavi i naravno mora da se trenira često i naporno. Naš princip pripreme je da nam utakmica mora biti lakša od treninga. Trening služi da grešimo i da ispravljamo, a na utakmici greške ne pravimo dva puta. Tako da je naša formula uspeha: dobri, bratski odnosi među saigračima + naporni i učestali treninzi + posvećenost i ljubav prema sportu = šapioni Srbije. (smeh) Nastupali ste i za reprezentaciju Srbije u američkom fudbalu. Kakve su vaše reprezentativne obaveze ove sezone? Prethodne dve godine kao reprezentacija bili smo učesnici Evropskog šampionata grupa C (2012) i B (2013). U američkom fudbalu evropske reprezentacije rangirane su po kvalitetu i to po 6 u svakoj grupi – A, B i C; s tim da je A grupa najbolja, a C najlošija. Pre dve godine učestvovali smo u šampionatu grupe C, osvojili ga i plasirali se u grupu B, gde smo prethodne godine bili peti, što znači da smo obezbedili učešće u istoj grupi za tri godine, kada se igra novo prvenstvo, i novu šansu da probamo da dođemo u najelitniju evropsku grupu. Što se tiče ove godine, u planu je prijateljski meč protiv reprezentacije Slovenije, kako bi nacionalni tim ostao uigran i počeo svoje pripreme za naredno Evropsko prvenstvo. Taj prijateljski meč biće odigran krajem septembra i predstavljaće krunu ove sezone za nas igrače. 
Kakvi su planovi za narednu sezonu? S obzirom na to da smo nedavno pobedili u domaćem finalu i postali šampioni, obezbedili smo učešće i naredne godine u Ligi šampiona, što nam je izuzetno značajno. Tako da nam je polazna tačka za narednu godinu sjajna i izuzetno motivišuća da budemo još bolji nego što smo bili do sada. Mirjana Radojević
More from Sport i zabava
