Kako je muzika, pored sporta, postala važan segment vašeg života?
Moja baka se bavila muzikom i ja sam zato oduvek voleo muziku. Počeo sam da sviram harmoniku sa četiri godine i tako je sve krenulo. Oduvek sam eksperimentisao sa muzikom, učeći da sviram razne muzičke instrumente i razne programe. Sve je počelo kao san koji je u međuvremenu prerastao u zadovoljstvo. Uz to, sada je i posao.
Pored toga što predajete na SAE Institutu, vi i stvarate muziku. Koju volite, a koju komponujete?
Sviđaju mi se mnogi žanrovi u muzici, to je valjda neophodno u mom poslu. Ranije sam komponovao rokenrol pesme, bio član muzičkih bendova u Sidneju a danas eksperimentišem sa elektonskom muzikom.
Šta je ono što volite u Srbiji, a nedostajalo vam je u Australiji?
Arhitektura, muzika i srpski “partyng vibe“. Ovde imam sjajnu grupu prijatelja i porodicu sa kojima provodim slobodno vreme. Ipak, prijatelji i lepo vreme u Australiji mi definitivno nedostaju.
Šta biste preporučili mladima, koji danas masovno odlaze iz ove zemlje, a vi ste se vratili?
Australiji sam bio potreban, ali sam pomislio kako sam Srbiji potrebniji više. Delom je to bio sebičan potez, delom nesebičan. Mnogi odlaze iz Srbije iz sebičnih razloga, oni koji ostaju su nesebični i to je ono što je Srbiji trenutno i više nego potrebno.
