Kad sam bio klinac, sećam se da smo išli sa školom na Gardoš. Tamo je zemunsko groblje i bila je neka partizanska komemoracija. Ali jedan po jedan, derani su bežali sa scene dosadne govorancije da bi stali, zadivljeni, pred grob Ljube Zemunca. A tamo Ljuba u obliku kipa boksera. U odnosu na krst ili stećak ili one apstraktne komunističke pogrebne ploče, Ljubina statua delovala je zaista impresivno. I televizija je povremeno izveštavala o zabačenim delovima Srbije u kojima se bogati gastarbajteri sahranjuju kao faraoni, sa porodičnim blagom, televizorima i belom tehnikom. Da im se nađe na onom svetu.
Ali sve što se smisli u belom svetu, Rusi ustostruče.
Uostalom, još je od hajduka, pa i ranije moto svih kriminalaca “u se, na se i poda se”. Ima se može se (ribice lože se). To rasipništvo je deo mafijaškog stila. O tome pevaju crnci u čitavom podžanru hip-hopa (gangsta rep). Čak i kad odu, mafijaši moraju to da učine… hm… ba ne baš u velikom stilu, jer posredi je kičerica… e, da, možemo to da nazovemo kičeretina ili zagrobno kurčenje.
Evo male zbirke najbizarnijih grobnica ruskih mafijaša…
i za kraj, veličanstveni – Biba!
Ranko Trifković