Kako ste uopšte mogli tako da terate danima?
Kad pomislite na periode ludovanja koji su počinjali jednog vikenda, a završavali se sledećeg, dok ste u međuvremenu uredno sa pijanke koja se završava u 4 ujutro, odlazili na burek, pa kod kuće na kaficu, tuširanje i presvlačenje, a onda na fakultet ili posao, gde ste provodili pola dana, čupajući se iz povremenih kriza novim dozama kafe, da bi se kod kuće onesvestili na nekoliko sati, a zatim opet izlazili i nastavljali istim tempom, zapitate se kako ste uopšte mogli? Kako se niste završili u hitnoj? Kako ste mogli u toku jedne noći da se napijete i otreznite bar dva puta? Kako ste posle toga izdržavali radni dan i kako vam je uopšte polazilo za rukom da obavljate posao, a da ne pravite katastrofalne greške i propuste? Da li vam je mozak bio brži, budniji, spremniji, a telo u boljoj formi? Pa, ne. U stvari, sad se osećate i mentalno i fizički mnogo snažnije i usredsređenije, a ono što se promenilo, to je da poruke vašeg tela nalaze odgovor u vašoj svesti. Ne treba vam da se iscrpljujete i stalno funkcionišete na rezervi, više vam prija uredniji način života. Zapravo, to je normalno i poželjno, kao što vam je sumanuti tempo i zloupotreba čiste energije mladosti do skoro bila normalna i uobičajena.
Posle bančenja, bolujete
Kad dozvolite sebi da preterate, jer je zabavno, jer je vikend i jer vam nedostaje društvo, psihički se pripremate na dane preboljevanja. Taktički nastojite da se bančenje padne u petak, da biste imali celu subotu i nedelju da se oporavite do ponedeljka i da orni prionete na posao. I zaista vam uopšte ne prija kad vam kolege kažu da izgledate kao da ste celog vikenda ludovali, iako to ima prizvuk zavisti i odobravanja. Tragovi bančenja, koji se vide u očima, podočnjacima, boji kože i opštoj usporenosti, ne samo što vas brinu (ranije kao da ih nije bilo, ili ih niste primećivali, ili vas je bilo baš briga što ih drugi primećuju) nego vam narušavaju ugled. Niko ne treba da misli da ste vi neki vikend-alkoholičar i osoba koja nije dostojna poverenja.
