Stvarna ličnost, Italijan Al Kapone bio je daleko do dopadljive face kakvu ima Montana (odnosno Paćino), a svojih ožiljaka po kojima je dobio nadimak, stideo se i mrzeo je što ga je štampa prozvala Skarfejs, kada je postao čuveni mafijaš. Verovatno se stideo načina na koji ih je zaradio – a „udesio“ ga je brat žene koju je vređao, pa je čak pokušao da plasira priču kako je ožiljke dobio u vojsci, iako nikad nije služio. Ipak, koliko god njegova njuška delovala primitivno, krupnih crta, mesnata sa velikim i debelim usnama čoveka koji voli porok u kome je ogrezao i koji je navikao da povlađuje sebi (i da mu svi drugi povlađuju, milom ili silom), Kapone je svoju dežmekastu pojavu voleo da oblači u fensi odela, uvek je bio pažljivo i smišljeno skockan – plasirao je u javnosti ono što danas zovemo autfit.
Bogatstvo Kaponea i njegove bande ležalo je u svim mogućim ilegalnim poslovima, koji su se uglavnom ticali ljudskih poroka i želje da sebi obezbede stimulanse i zadovoljstva – droga, prostitucija, kocka, ilegalna trgovina alkoholom. Zakon koji je sve to zabranjivao, omogućio mu je da stvori crno tržište i da njime caruje. Kapone je voleo da se pojavljuje i da diže prašinu, sviđalo mu se što ga mediji spopadaju i davao je duhovite izjave tipa: “Devedeset odsto stanovnika Čikaga pije i kocka se, zar je moj prekršaj u tome što im omogućavam tu zabavu? “Kapone je i sam konzumirao ove vrste zabave – šmrkao je kokain toliko dugo, da je u vreme kada je najzad završio na robiji u Alkatrazu, imao žestoko oštećenje sluznice nosa i sinusa, perforaciju septuma. Godinama je izbegavao zatvor uz pomoć pretnje, ucene i korupcije. Izvršio je brojne zločine i ubio mnogo ljudi – on i njegova banda – ali bilo ga je teško sudski goniti, jer je podmićivao policiju, javne službenike, svedoke. Gde nije pomagao (samo) mito, pomagalo je zastrašivanje i pretnje, a on je bio neko koga su u tom smislu svi shvatali ozbiljno – ako Kapone (ili neko njegov) preti, to znači da obećava da će stvari krenuti po zlu, ako mu se smetnje ne sklone s puta.
