Cenjene i proganjane, poštovane i osporavane, ove ličnosti su svojom snagom i harizmom ostavile pečat u svetskoj istoriji, obeleživši je na ponos i diku ljudskog roda. Koliko god nas (krvava) istorija čovečanstva bacala u očaj i ubijala nadu da možemo bolje i da ćemo potrajati, ovi izuzetni ljudi je oplemenjuju i ulivaju nam veru u ljudske kvalitete i sposobnosti.
Dovoljno je reći – Če
Pre malo više od 50 godina (9. oktobra 1967.) Če je ubijen i sklonjen s puta (CIA, kažu) kad se umešao u političku situaciju u Boliviji i hteo da tamo pokrene revolucionarni pokret protiv vlade. Danas, mišljenja su i dalje podeljena – jedni tvrde da je Ernesto Če Gevara, revolucionar i marksista, bio krvožedni komunista, a drugi da je simbol otpora protiv samovoljne vlasti i ugnj vanja. U Latinskoj Americi, on je i dalje heroj, koji je izgubio život u borbi za svoja uverenja i ideale.
Ernesto je pre nego što je postao revolucionar vodio miran porodični život i studirao medicinu, koju je i završio i postao lekar, ali je u međuvremenu pronašao svoj životni put – na putovanju motorom kroz Latinsku Ameriku, na kome se uverio da samovolja moćnika i represija koju je svuda video, može da se suzbije jedino revoluciom. Najveću ulogu, Če je imao u kubanskoj revoluciji, 1959. kada je pomogao Fidelu Kastru da smakne diktatora Fulgenija Batistu sa čela države. Če je postao vodeća ličnost u tom poduhvatu, a kada je Kastro preuzeo vlast, postao je predsednik Nacionalne banke Kube i ministar industrije. Ubijen je u 39-oj godini i ostavio je za sobom neporecivo političko nasleđe, postavši simbol revolucije i bunta.
