“Probudio sam se i sve se činilo pogrešno; bilo je tako tiho napolju. Pogledao sam kroz prozor i video da svi stoje i gledaju u moju kuću.”
“Ne mogu da se pokrenem, dišem, pričam ili čujem i tako je mračno sve vreme. Da sam znao da ću biti ovako usamljen, tražio bih da me kremiraju.”
“Čuješ kako te mama zove da dođeš u kuhinju. Dok silaziš niz stepenice čuješ šapat iz ormara kako ti kaže: ‘Ne idi tamo, dušo, i ja to čujem’.”
