Najmisterioznije ličnosti u istoriji

Berindžer Saunijer

Bérenger Saunière bio je rimokatolički sveštenik u jednom francuskom selu sve do 1909. godine kada je napustio to mesto i do svoje smrti 1917. bio je neplaćeni sveštenik, a to znači da nije imao svoju parohiju, da je bio nezavistan od crkve i nije primao nikakvu platu. Što zvuči potpuno neverovatno s obzirom na to kakav standard danas ima crkva i kolike su im cene za njihove usluge, i istovremeno deluje kao jedino ispravno – božiji ljudi ne bi smeli da imaju tarifu za sahrane, krštenja, venčanja i ostale rituale preporučivanja smrtnika Bogu.
Međutim, on je u jednom trenutku restaurirao svoju staru crkvu, a odjednom je tu nikla i ogromna luksuzna vila i neplaćeni sveštenik, koji je trebalo da bude siromašan kao crkveni miš, trošio je čitavo bogatstvo, neskriveno. Mnogi tvrde da je Saunijer pronašao dokumenta od velikog istorijskog značaja koja su mu donijela veliko bogatstvo preko noći, a postao je i predmet brojnih legendi i mitova od kojih su mnogi završili u Braunovom bestseleru „Da Vinčijev kod“. Neki teoretičari čak smatraju da je ovaj sveštanik pronašao Sveti gral.
Savremeni istoričari tvrde da ni jedna priča nije istinita, ni ta o Svetom gralu, ni o tajanstvenim dokumentima, ni o zakopanom blagu, već da je Saunijer bio običan prevarant koji je zloupotrebljavao svoj status sveštenika slobodnjaka, tako što je poštom primao novac od ljudi koji su hteli da služi mise za njih, a niko nije imao uvid u to koliko je novca prikupljao na taj način, bez ikakve kontrole. Jedno je sigurno – Berindžerov život je okružen misterijom, mitovima, nagađanjima i legendama. Istina je prosto van domašaja saznanja.

Zelena deca iz Vulpita u Safoku (Engleska)

U XII veku, u selu Vulpit (Woolpit, Suffolk) u Velikoj Britaniji, pojavila su se deca zelene kože – brat i sestra koji su osim što su bili zelenokoži, govorili na nekom potpuno nepoznatom jeziku. Niko nije znao odakle su došli, a odbijali su da jedu sve osim mahuna. Dečak je postao povučen, tužan i bolešljiv i nije preživeo, dok je devojčica bila zdrava i stabilna i postepeno je počela da jede i drugu hranu, pa se zelena boja njene kože izgubila. Kada je naučila da govori engleski objasnila je da dolazi iz „Land of St. Martin“, a to mesto je bilo poznato kao mračno, gde sunce nikada ne dopire.Tvrdila je da je sa bratom čuvala stado ovaca svoga oca i da su u Vulpit dospeli tako što su krenuli duž rečnog toka, ka svetlosti.
Do danas, niko ne zna pravo poreklo “zelene dece” a neke od popularnih teorija glase da su brat i sestra došla iz dubine zemlje, koja je iznutra šuplja, iz paralelne dimenzije, ili sa druge planete. Svakako su maštovite pretpostavke mnogo zanimljivije nego to da je devojčica rekla pravu istinu o tome odakle i kako su stigli.