“U prošlosti, mačke su obožavali poput bogova. One to nikad nisu zaboravile” – rekao je Teri Pračet, u jednoj od svojih urnebesnih knjiga, a njegov stav o mačkama je prisutan u svakoj priči o tri veštice, jer jedna od njih, Nana Og, ima neverovatnog mačka, koji je “ionako skoro čovek” kako kaže Nana (odnosno Pračet) kad mačka pretvaraju u ljudsko biće, za potrebe rešavanja problema na veštičji način (a u ljudskom obliku, mačak zrači megavatima dijabolične seksualnosti). Pračet je o svima i svemu napisao mnoooogo savršenih istina, koje su istovremeno savršeno apsurdne, jer je tako dobro razumeo ljudsku prirodu i uopšte, prirodu. Ukratko, ako imate čast da delite život sa mačkom, morate je obožavati.
Mačka, u prevodu znači – savršena. Hoćete savršeno božije stvorenje? Nema savršenijeg od mačke. Samo što zadrti misle da su mačke đavolska stvorenja i pri tom zaboravljaju da je i đavo božije stvorenje. Dakle, mačka je savršena. Vidite, postoje glupe mačke. A čak su i one sposobne da se same staraju o sebi, da pronađu sklonište, da love i da odgaje zdravo potomstvo. Postoje i tako pametne mačke, da osećate kako sa njima imate potpuno ravnopravnu komunikaciju, iako ne koristite reči. One razumeju vas i vi razumete njih, jer umeju da insistiraju dok ne shvatite (a i nas ima različito pametnih, eh). Od glupe do izuzetno pametne, svaka mačka ima iste odlike savršenstva.
