Imamo prijatne snove, imamo noćne more, imamo snove za koje znamo i osećamo da su značajni i da nam nešto govore, imamo snove kojih se ne sećamo i snove koji se ponavljaju po sličnom scenariju. Snovi su i dalje prilično neistražena oblast psihologije, ali nauka je do sada utvrdila neke činjenice.
Snovi o nasilju možda ukazuju na zdravstvene probleme
Snovi koji deluju na nas tako da imamo fizičku akciju – vičemo, ili skačemo da se branimo, mogu da budu znak poremećaja u mozgu, uključujući i demenciju i Parkinsonovu bolest. Istraživanja ukazuju na to da nasilni snovi mogu da budu početna faza neurodegenerativnih bolesti i da mogu da se jave decenijama pre nego što se postavi dijagnoza.
Noćni tipovi češće imaju noćne more
Ljudi koji vole da noću budu budni imaju mnogo veće šanse da u snovima dožive noćne more (čak i ako spavaju preko dana), za razliku od onih koji ležu na vreme. Istraživači nisu sigurni šta je uzrok veze između vremena odlaska na spavanje i noćne more, ali jedna od pretpostavki je nivo kortizola, hormona stresa, koji je u jutarnjim satima na vrhuncu, neposredno pre nego što se probudimo. Ako još uvek spavamo u to vreme, kortizol bi mogao da podstakne veoma živopisne snove, kao i noćne more.
Muški i ženski snovi
U snovima je slično kao i na javi – muškarci više sanjaju o seksu od žena, kao što više o njemu misle i kad su budni. Žene pak, češće imaju noćne more, koje se mogu svrstati u tri kategorije – snovi u kojima se plaše, jer ih neko proganja ili ugrožava život, snovi u kojima gube voljenu osobu, snovi u kojima su zbunjene.
