Ako je Svemir beskrajan i bezvremen, onda su beskrajni i oblici i mogućnosti života i inteligencije u njemu – najneverovatnije je da jedino na Zemlji postoji inteligentan život, a najverovatnije da viši oblici inteligencije nemaju nikakvu potrebu ni želju da se sreću sa nama (žive svoje živote i ostvljaju druge da žive na miru, ne mešaju se i ne zanimamo ih).
Naučnik Enriko Fermi, koji je dizajnirao atomsku bombu, istraživao radioaktivnost i bio nagrađen Nobelovom nagradom za doprinos kvantnoj mehanici i teorijskoj fizici, najpoznatiji je po svom interesovanju za vanzemaljske oblike živote. Njegovo čuveno pitanje “gde su svi?” poznato je kao Fermijev paradoks, jer, ako “oni” sigurno postoje, imali su dovoljno vremena da odluče da se predstave čovečanstvu. Zašto nisu? I gde su?
Nedavna naučnička debata ponudila je nekoliko odgovora na ovo pitanje.
Nema ih, nikada ih nije bilo i neće ih ni biti
Malo je verovatno da je tako, ali to je prva pretpostavka. Aristotel i Ptolomej su verovali da na nebu postoji nekoliko kugli koje se okreću oko Zemlje i pitanje postojanja drugih vrsta i oblika života nije se ni postavljalo. Ali danas znamo da ima oko 500 milijardi milijarda zvezda kao što je Sunce, sa 100 milijardi milijarda planeta kao što je Zemlja. Što više saznajemo o svemiru, sve neverovatnije deluje pretpostavka da u tolikom obilju nema nikakvog život. Međutim, drugih dokaza ovog momenta nema i moramo uzeti u obzir i tu pretpostavku.
