Duhovi i komunikacija sa njima
Ogromno polje na kome je ljudska mašta proizvela velika kreativna ostvarenja, u oblasti književnosti i filma – i dalje izaziva uzbuđenje i nepomirljivo deli skeptike od onih koji su imali “zanimljiva” iskustva. Oni koji veruju u duhove, obično umeju da objasne i zašto i da navedu neke primere i događaje, a oni koji komuniciraju sa duhovima pokojnika, kao medijumi između gornjeg i donjeg sveta, umeju da budu veoma uverljivi. Skeptici nemaju dokaze za svoja ubeđenja, a oni koji veruju u duhove nemaju dokaza da svoje verovanje predoče kao znanje i uvide.
Intuicija
Glavni instrument psihološkog i emotivnog života ljudskih bića, koji nam danas psiholozi i životni treneri savetuju da prepoznamo i da naučimo da ga svesno koristimo – i dalje je predmet verovanja ili neverovanja.
Sudbina
Bilo da se pojavljuje kao učenje o karmi i reinkarnaciji, ili kao hrišćanski pojam “usuda” koji se uglavnom odnosi na mirenje vernika sa božijom voljom u teškim i tragičnim situacijama, pojam sudbine nas izaziva da razmatramo filozofske i psihološke koncepte slobodne volje, ličnog izbora, ljudskog i božanskog, životnih zadataka, srodnih duša i predodređenosti. Ali, religiozni sistemi, kao i duhovni koncepti slažu se u tome da se sve dešava sa razlogom i da viši smisao postoji. Moglo bi se reći da tek neznatan deo čovečanstva ne prihvata pojam sudbine, bilo kao religiozni, duhovni ili filozofski koncept.
Bog
I na kraju – bilo da je to polazište ili ishodište – pitanje vere u Boga, podstiče i vodi čovečanstvo putevima i stranputicama vere i ubeđenja, samoostvarenja i samokažnjavanja, vođenja ratova i potrage za mirom. Van religioznih okvira, postoje brojni koncepti Boga i božanskog, bilo da govorimo o kosmičkoj inteligenciji, prirodi, višoj promisli, duši, biću… Teško da postoji neko ko sebi ne postavlja pitanja o Bogu i ne pronalazi neke odgovore koji su mu bliski.
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
