Apsurd, pa šta? Od čega se inače sastoji vaš život? Sve sama logika, zdrav razum, optimalna rešenja i uopšte, sve po PS-u? Nije PMS, nego PS, Pravilo Službe, razumem, ostav, voljno. Dakle, neki ljudi prosto ne mogu da podnesu razumevanje drugih. Saučešće, sažaljenje, sve je to ista mutna rabota. Ko može vas stvarno da razume osim vas samih, a to razumevanje koje vam nude, šta vi imate od toga? Utehu? Bljak. Kome treba uteha i razumevanje? Pa, otprilike, svakome. Ali vi ste posebna sorta odmetnika ljutih na ljudskost, koja ne priznaje tu potrebu. I srećete se sa posebnim izazovima u svetu apsurda.
Ćaskanje
Sedite negde fino sami, čitate novine ili knjigu, da ispunite vreme čekanja, a onda neko sedne do vas. Super, samo da ne počne da ćaska. A onda on počne da vam se obraća. Kaže da se nada da vam ne smeta, prokomentariše pasije vreme napolju i objasni vam zašto je seo tu, gde je krenuo, šta čeka i pita vas šta to čitate. Uzdah. Okrenete prema njemu novine ili knjigu i pokažete mu šta čitate. Valjda će sada shvatiti da vas baš zabole i za vreme i za njegove razloge i za ljubaznost. Ali on shvati da ste možda gluvonemi, pa počne glasnije da govori i da gestikulira. I pita vas šta ćete da popijete.
Uzdah. Klimnete glavom u pravcu šolje ili čaše koju praznite, a on vam naruči još jednu. Dignete ruku da ga zaustavite, zinete da se pobunite, a neko treći uoči vaš pokret i pomisli da ste mu mahnuli, jer se poznajete, pa priđe da proveri da mu se nije učinilo, vi taman zaustite da mu kažete da mu se jeste učinilo, a vaš novi drugar pozove i njega na piće, jer je u društvu sve veselije. Uzdah. Kakvi smarači. Sad će bar da se zabavljaju međusobno, a vi ćete se vratiti čitanju. Samo kad ne bi bili tako bučni. Ne vredi. Uzdah, ustanete, klimnete i odete. Ostavite ljude da prepričavaju kako su sreli mutavca, ili čudaka, ili i jedno i drugo. Kakav svet!
