Prvi pod srpskom zastavom na Olimpijskim igrama pojavio se Dragutin Tomašević koji je u narodu ostao poznat kao čovek koji je pobedio voz. Naime, trkao se sa vozom koji je i pobedio, a onda je 1912. godine učestvovao u maratonskoj trci Olimpijskih igara. U daljem napredovanju ga je prekinuo Prvi srpski rat u kojem je poginuo kao vojnik. Dok je on bio prvi pod srpskom zastavom, prvi osvajač medalje za Jugoslaviju i to srebrnu za bacanje kladiva, bio je Ivan Gubijan, na prvim Olimpijskim igrama koje su održane nakon Drugog svetskog rata.
I fudbal je imao svog predstavnika. Milan Galić je dok se na Olimpijskim igrama igrao veoma snažan fudbal bio najbolji strelac, pa čak iako je imao određenih problema tada sa sudijama na terenu, uspeo je da uzme jednu medalju. Boks je bio tada još jedan sport koji se mnogo cenio i voleo, sasvim drugačije viđenje ovog sporta je bilo tada, čemu je sigurno doprineo i Slobodan Kačar koji je na Igrama 1980. godine koje su održane u Moskvi osvojio zlatnu medalju. On nije bio jedini pripadnik svoje porodice koji je tamo briljirao, jer mu je brat Tadija osvojio srebrnu medalju na Igrama pre tih, dok je Slobodan samo osvojio porodični rekord.
Boks se pamti i po zlatu koje je pobednik drugog polufinala, Anton Josipović, osvojio pukim slučajem diskvalifikovanja Ivandera Holifilda. Iako se tada mnogo govorilo o tome kao nečemu što je nepravedno, zlato mu niko nije uzeo, jer je u njegove ruke došlo pukom slučajnošću i srećom.
