Htela sam odmah da se učlanim u grupu, zbog te fotke, ali onda su me pravila pokolebala – svaki novi član dužan je da istakne bar jednu stvar koju mrzi i vređanje sagovornika je dozvoljeno samo uz inteligentno obrazloženje. Šta da napišem dođavola?! Mrzim vašu ćirilicu? Ali to je možda vređanje kome mogu da se prilepe nacionalni motivi i onda moram da objašnjavam inteligentno zašto ja to, kao, mrzim.
Jer ne mrzim. Samo hejtujem, jer nije “tru”, nekako je nafurano. Ali sumnjam da to prolazi kao inteligentno objašnjenje – korišćenje engleskog slenga je možda na istom nivou sa ćiriličnim hejtom, ali inteligentno bi trebalo da bude na malo višem nivou. Čini mi se. Svakako, osećam obavezu da ponudim neko objašnjenje.
U mom sistemu vrednosti “bacam hejt” uopšte ni približno nije isto kao “mrzim“.
Hejtovanje je nekako kul i podrazumeva prozivanje glupavih, licemernih i lažnih stvari. A mržnja je nekako skroz lična.
Piše tamo u informacijama, kako se tu (na stranici) zapravo mrze loše stvari i da im je cilj uništenje gluposti. I piše da se tu proizvodi realnost. Ali ja ne verujem u to. Ja verujem u Facebook.
