Zato što Facebook pruža mogućnost da iskažeš svoju realnost, da je brendiraš, da je ponudiš na uvid i kritiku, da privučeš istomišljenike i blokiraš smarače – što je mnogo bolje nego u realnoj realnosti, gde uglavnom moraš da trpiš smarače i da beskonačno sumnjaš u svoju realnost.
Zato mi se sviđa hejt stranica. Deluje veoma terapeutski. Ljudi su puni mržnje i veoma je civilizovano i politički korektno organizovati njeno ispoljavanje na način koji nikome ne škodi. Osim što je ostrašćenost škodljiva za konzumente.
Ne znam da li sam uspela da objasnim. Hejt je neki opozit lajku, izražavanje stava – a stavovi mogu da se menjaju i koriguju, usvajaju i odbacuju. Dok je mržnja nešto otrovno, u čemu nemaš izbora.
Tako je u mojoj realnosti. Nije baš inteligentno, znam. Neću se učlaniti na hejt pejdž, jer ne mrzim ni nafuranost, koja pretenduje na duhovitost, pa čak i na duhovnost. Ne mrzim čak ni glupost. Samo je hejtujem.
Izvor fotografija: techebizz.com, dailydot.com, truebarbellion.com, michealhyatt.com
