U još jednom obliku prakse za primer, Švedska se izdvaja i nameće nove standarde (koji su zapravo stari standardi kvaliteta i trajnosti). Za razliku od opšteg potrošačkog trenda bacanja starih i oštećenih stvari, u Švedskoj vlada trend popravljanja svega što može da se popravi. Štedljivost i mudrost ovog odnosa prema stvarima u zapadnom svetu se gotovo izgubila i svuda se baca staro da bi se kupilo novo, dok u Švedskoj razmišljaju drugačije. Vlada promoviše trend ekološke svesti na sve načine i postupa suprotno od ostalih zemalja, kojima vlada potrošački duh i zajedno sa njim kvantitet umesto kvaliteta. Ministarstvo finansija i potrošnje se bavi ovim pitanjem i jedna od predloženih mera očuvanja ekonomske stabilnosti jeste popravka starih stvari. Umesto da se obuća, odeća, bicikli i aparati bacaju, oni se popravljaju. Ali, ovo ne opterećuje vlasnike kojima te stare stvari više nisu potrebne, koji ne žele i ne umeju da ih poprave, nego otvara nove mogućnosti na tržištu rada – tamo postoji prostor za one koji umeju da popravljaju, za zanatlije i sve ostale veštih ruku i inovativnih ideja. Ovi poslovi zahtevaju kvalifikaciju i obuku, ali ne traže visok nivo obrazovanja i svako ko ima dovoljno spretnosti i interesovanja može da nauči da se bavi nekom vrstom popravke. Tako se radna snaga može usmeriti, obučiti i zaposliti za svega nekoliko meseci, umesto da taj proces traje godinama.