Simbol nove Crvene zvezde su braća Rašovići, Strahinja i Viktor. Došli su zajedno u klub, stariji je za Zvezdu odigrao 126 utakmica, mlađi 132, a zajedno su postigli 324 gola. Sa crveno-belima su osvojili šest trofeja u protekle dve godine, dve duple krune, Ligu šampiona i Superkup Evrope. Bile su to dve neverovatne sezone, a ovo leto pamtiće i po prvom zajedničkom trofeju u reprezentaciji, FINA Svetskom kupu, na kojem je Strahinja našao mesto i u idealnoj postavi šampionata.
Posle šest uzastopnih trofeja sa Zvezdom, u ovu novu ulazite sa znatno podmlađenim timom.
Strahinja: Osvojili smo sve što se moglo osvojiti, svako takmičenje koje smo igrali završili smo na pobedničkom postolju.. Ona ekipa nije znala za poraz i neka na tome i ostane, neka se taj sastav pamti kao nepremostiva prepreka za svakoga, zajedno sa trenerima koji su nas vodili i navijačima koji su nas bodrili. I sledece sezone ulazimo sa istim ambicijama, pa šta uradimo, uradimo… Znatno smo mlađi i nastupaćemo u promenjenom sastavu što može da nam predstavlja novi izazov. Motiva imamo!
Viktor: Protekle dve sezone su bile nezaborvne, sa takvim igračima i takvim ljudima pre svega. Ova sezona ce biti ispit za sve nas, pogotovo za mlade igrač,e koji tek treba da se dokazuju. Naravno i mi sa njima, još, ali ove sezone kao vođe tima.
Koliko će tim moći da se uigra do druge runde kvalifikacija za Ligu šampiona?
Strahinja: Imamo više od mesec dana do kvalifikacija, spremićemo se.
Viktor: Bice sigurno teže nego prošle i pretprošle sezone, jer imamo dosta mladih i neiskusnih igraca. Ali mislim da ćemo moći da igramo protiv svake ekipe. Verujem u ovaj tim i verujem da možemo opet doći do nekog trofeja. Mnogo teže nego pre, ali trudićemo se.
Koliko znači igranje regionalne lige u ovakvim okolnostima (Zvezda, Partizan, Vojvodina sa jako mladim timovima)?
Strahinja: Super je što igramo regionalnu ligu, nešto će se novo dešavati, biće više utakmica i nekih novih ekipa… Sigurno nama kao mladim igračima ide u korist što veći broj mečeva, u ostalom, i zbog toga se bavimo sportom, da bi se nadmetali sa drugima.
Viktor: Sigurno da mnogo znači. Ima dosta nas mladih iskusnijih ali i neiskusnih igrača. Svaki igrač ce moći da napreduje mnogo više zato sto ce igrati mnogo utakmica.
Prokomentarišite sastave Zvezde, Partizana, Radničkog, Vojvodine i pojačanja.
Strahinja: Zvezda i Partizan su dve slične ekipe po kvalitetu, obe znatno oslabljene nego prethodne sezone, ali šta je tu je, nećemo plakati. Radnički se pojačao, ali je i izgubio dosta bitnih igrača. Na papiru su po imenima daleko ispred svih u domaćem prvenstvu, što ne znači da će tako biti i u bazenu. Vojvodina je takođe ostala bez nekoliko igrača, a nisu doveli nikoga koliko sam upućen. To ne znači da ih izbacujem iz borbe za finale, jer imaju nekoliko pojedinaca koji bi mogli da iznenade rivala ukoliko se ne shvate ozbiljno.
Viktor: Ne bih komentarisao sastave drugih ekipa. Svaku ekipu postujemo i ulazimo maksimalno u svaku utakmicu. Bavimo se samo nama.
Do sada ste igrali zajedno, razmišljate li o vremenu kada ćete biti u različitim klubovima, rivali?
Strahinja: Razmišljamo samo o tome kako ćemo što duže igrati zajedno. Verujem da ćemo nastaviti karijeru u istom klubu, kada bude došlo vreme da odemo iz Zvezde. Ako se desi suprotno, nije smak sveta. Međutim, optimista sam i verujem da ćemo biti zajedno, to je ujedno naša želja.
Viktor: Bolje da ne pričam šta bi bilo kad bi bilo… Voleo bih da se tokom cele karije držimo zajedno i igramo u istim klubovima. Sad smo još u Zvezdi i ne razmišljamo o drugim klubovima. Počela je sezona…
Osim klupskih, Rašovići su imali dosta uspeha i u mlađim reprezenativnim kategorijama.Strahinja je osvojio zlato na EJOF 2007, srebro na juniorskom EP 2008. u Beogradu, bronzu na SP 2009. u Šibeniku, zlato na SP 2011. na Volosu, zlato na Univerzijadi 2011. u Šenženu, zlato na Balkanijadi u Herceg Novom, bronzu na Univerzijadi 2013 u Kazanju, a Viktorsrebro sa EP 2012. i bronzu sa SP 2013. U seniorskoj konkurenciji stariji Rašović ima Svetsku ligu 2013. u Čeljabinsku, a obojica su igrali i osvojili Volvo kup i FINA Svetski kup ove godine.
Foto: Crvena zvezda
Kakav je osećaj imati brata u reprezentaciji i osvojiti trofej sa njim (FINA Svetski kup)? Da li ste možda sa Pijetlovićima pričali o tome?
Strahinja: Lepo je kada igraš sa rođenim bratom u klubu, a i u reprezentaciji ,jer to je dokaz da obojica vredite i to vam imponuje. Nismo pričali sa Pjetlovicima, ali bismo voleli da zajedno postižemo uspehe kao i njih dvojica.
Viktor: Fenomenalan je osećaj, to nam je prvo medalja i mnogo sam srećan zbog toga. Nadam se da ovo tek početak osvajanja zajedničkih trofeja.
Može li se na neki način uporediti pevanje himne na postolju i slavlje sa navijčima kakve ima Zvezda?
Strahinja: Sve ima svoju draž. Srećan si kada pobedis u nekim bitnim finalnim utakmicama, a u zavisnosti od toga da li nastupaš za reprezentaciju ili klub, pobeda će se proslaviti na različit način.
Viktor: Oba osećaja su fantasticna. Ako moram da izdvojim, onda je to pevanje himne zato što predstavljam svoj narod i naciju. Ali pevanje sa Zvezdinim navijačima ima posebnu draž. Oni su najbolji i voleo bih da me uvek prate, kroz čitavu karijeru. Nekad mi je srce zastajalo kada krenu da grme… I dan danas mogu da se setim nekog trenutka i da se bukvalno naježim.
Da li je nekada opterećenje to što igrate zajedno?
Strahinja: Za mene ne može da bude opterećenje, ali se nerviram kada burazeru ne ide… U potpunosti se saosećam sa njim i cesto njegov uspeh doživljavam kao lični.
Viktor: Nema takvih trenutaka, svaki trenutak je poseban. Držimo se zajedno i u dobru i zlu. Mnogo je sve lepše kada sve prolazimo zajedno.
Da li ste tokom karijere imali još onakvih situacija poput one u finalu kada je Viktor dobio udarac, a drugi krenuo da brani brata…
Strahinja: Prvi put sam bio u takvoj situaciji na zvaničnoj utakmici, po nekoj prirodi stvari sam odreagovao kao sto bi verovatno većina uradila… Gledajući sa neke sportske strane, treba izbrojati do 10 i smiriti se. Desila se slična situacija na drugoj utakmici tokom leta gde sam, poučen ranijim iskustvom, odreagovao smireno, iako sam u sebi eksplodirao.
Viktor: Nismo, to je jedina situacija. Malo je brat ishitreno reagovao… Jesmo braća, ali mogao je i on da dobije kaznu… Sva sreća pa nije. Bila je to dobra škola za obojicu.
Kada je dobro što je baš brat uvek pored vas?
Strahinja: Dobro je kada je brat pored, jer nas je uvek dvojica i osećamo se sigurnije.
Viktor: Zaista ne znam, ne pada mi ni jedna situacija na pamet.
Kada ste bili najponosniji jedan na drugog?
Strahinja: Ne mogu da izdvojim samo jedan momenat… Recimo da sam se hvalio time što je Viktor prošle godine proglašen za sportistu fakulteta, a studira na Difu. Skoro sve uspehe smo zajedno ostvarili, a ovo je nešto u čemu ja nisam učestvovao i samim tim sam bio srećniji zbog njegovog ličnog uspeha.
Viktor: Ponos je igrati sa njim, svaki trenutak je poseban, bio loš ili dobar.. Uvek sam ponosan na njega.
Da li biste nešto menjali jedan kod drugog?
Strahinja: Ništa, osim toga da pusti malo kosu.
Viktor: Ne bih ništa menjao.
Čega se prvo setite kada pomislite bazen i zajedničke trenutke?
Strahinja: Kada pomislim na bazen ,prva stvar koja mi padne na pamet je Tašmajdan i tata koji nas je tamo odveo.. A što se tiče zajedničkih trenutaka, ne mogu da izdvojim ni jedan. Bilo ih je mnogo od detinjstva do sada, biće ih i ubuduce. Nadam se, biće više lepih nego ružnih stvari!
Viktor: Obično kako smo počeli zajedno, još u Beogradu, pa se onda krunisao zajernički rad u Zvezdi. Sada se prenosi i na reprezentaciju.
Zajedno su počinjali, drže se zajedno i kada ide i kada ne ide, uvek su podrška jedan drugom… Bilo je, ima i sada i biće još dosta bratskih primera u našem sportu, vaterpolu, odbojci, fudbalu, rukometu… Imamo i braću Rašoviće, kojima tek predstoje prave i velike stvari… Do njih će, kao i do sada, doći bratski…