Kada sagledamo sve narode i narodnosti koji žive na Zemlji zaključujemo da se svi veoma razlikujemo. Razlikuju se čak i ljudi iz iste države, ali ih deli neki planinski masiv ili jedni dolaze s jednog kraja, a drugi s drugog kraja zemlje. Čak i dva susedna mesta odvajaju neke razlike, pa se normalno očekuje i da velike postoje kada se radi o različitim državama. Međutim, jedna zemlja se uvek posebno odvaja kada je o nečemu ovakvom reč. Japan je taj koji se često posmatra kao velika zemlja koja ima sasvim poseban i unikatan sistem obrazovanja i vaspitanja deca, što kasnije čini da oni budu nacija koja je veoma zdrava, napredna, ali i veoma radna i marljiva. Sve to se dešava baš zbog ovog načina obrazovanja.
Na početku obrazovanja najviše se ulaže u tome da se stvore maniri kod mališana. Prve tri godine, sve dok učenici ne napune 10 godina, služe da se uvedu u svet knjige, obrazovanja, ali se najviše obraća pažnja na manire, odnosno na to da se deci usadi osećaj poštovanja prema drugim ljudima, prema životinjskom i biljnom svetu. Svest o ekologiji, pomaganju i lepom ponašanju usled ovoga je veoma razvijena. Još jedna razlika jeste u početku školske godine. Ona počinje 1. aprila, to je dan koji je posvećen i trešnjinom cvetu, a jedna školska godina je podeljena na tri dela, odnosno semestra.
Još jedna zanimljivost i zaista nešto što čudi mnoge jeste to da škole ne zapošljavaju domare, čistačice niti ikakve ljude koji brinu o higijeni i održavanju školskih učionica i hodnika. O tome svakodnevno brinu učenici, tako da svaka učionica mora da bude higijenski zadovoljavajuća, da nigde nema korova niti otpadaka, a samim tim se deca od detinjstva uče tome da je održavanje higijene na zavidnom nivou obaveza u životu.
