Prvi put na trkama pojavljuje se sibirski haski
Među brojnim zapregama našli su se i psi Viljema Gusaka, koji je na Aljasku stigao iz isto tako surovog i ledenog Sibira. U poređenju sa snažnim psima iz drugih zaprega, širokog grudnog koša, borbenog karaktera i preke naravi, Gusakovi su bili kompaktni i poslušni, a imali su i znatno kraće noge, zbog kojih su dobili podrugljiv nadimak „mali sibirski miševi“ i niko na njih nije gledao ozbiljno. Ali tada, u aprilu 1909. prvi put je na američkom kontinentu viđena zaprega sibirskih haskija i Gusak je sa njima osvojio treće mesto na trci u Noumu, uz velike simpatije publike. Ljudi su pre svega bili iznenađeni svežinom haskija nakon iscrpljujuće trke. Oni nisu poput ostalih pasa pokazivali znakove iscrpljenosti, uprkos ogromnim naporima koje su uložili da prebrode sve prepreke, predviđene i nepredviđene, koje ovo riskantno takmičenje podrazumeva.
Nekoliko meseci kasnije, u leto te iste godine, preduzimljivi Foks Maul Remsi odlazi u Sibir i ubrzo se vraća na Aljasku sa 70 haskija. Oni su se našli u tri zaprege koje su se takmičile sledeće godine u isto vreme na ovoj teškoj maršruti. I, pogađate, sve tri zaprege su postigle izvanredne rezultate – prvo, drugo i peto mesto. Pobedničku zapregu predvodio je Džon Džonson, poznat kao “čelični čovek”, a rezultat koji je ostvarila nikada kasnije nije nadmašen. Zaprega haskija je stazu prešla za 74 sata, 14 minuta i 37 sekundi. Ova zaprega više nije pobeđivala narednih godina, ali je uvek zauzimala visoke plasmane, a sumnjalo se da je njihov uspeh sabotiran i da im je u hranu više puta sipano uspavljujuće sredstvo. Haskiji Džona Džonsona ipak su ponovo postali prvaci 1914. godine.
