Imamo mnogo više od pet čula
Osnovna čula – vid, sluh, dodir, miris i ukus – još uvek su opšteprihvaćen koncept, kome učimo decu u školi. Međutim, u naučnim krugovima prihvaćeno je postojanje i više od dvadeset čula.
Najpoznatija su: pritisak, svrab, termocepcija (osećanje razlike u temperaturi), propriocepcija (sposobnost razlikovanja delova tela), senzori napetosti (osećaj napetosti mišića), osećaj za bol, osećaj za ravnotežu, hemoreceptori (koji registruju hormonske promene) žeđ (omogućava nam da pratimo nivo hidratacije), glad, magnetocepcija (detekcija magnetnih polja)…
Tu je i osećaj za vreme – čulo koje je još uvek predmet rasprave, jer ni jedno istraživanje nije zvanično dokazalo da možemo da percepiramo vreme. Ipak, eksperimentalni rezultati pokazuju da ljudi često imaju neverovatno precizan osećaj za vreme.
Zašto ne možemo sami sebe da golicamo
Mozak predviđa pokrete, odnosno on zadaje naredbu i samim tim već zna kakve reakcije će izazvati odeđeni pokreti. Mali mozak prati pokrete tela, a takođe razlikuje očekivane i neočekivane senzacije. Kada pokušate sami sebe da zagolicate, to je očigledno očekivana senzacija.
Skeniranjem mozga učesnika eksperimenta koji su pokušavali da sami sebe zagolicaju, otkrilo je da deo mozga uključen u procesuiranje dodira i užitka daleko jače reaguje kada nas neko drugi dotakne, i daleko slabije kada dotaknemo sami sebe. Kada su ispitanici golicali sami sebe, njihov mozak je koristio dve glavne informacije: pokreti prstiju i ruku i vizualne informacije kako bi predvideo dodir. Dakle, ne možete se sami zagolicati, jer ne postoji element iznenađenja.
Brankica Milošević
