Nindže nisu bile zamotane u crno
U modernim filmovima i stripovima, nindže su prikazane zamotane i zamaskirane u crnu boju, od glave do pete, ali ovaj kostim nema nikakve veze za pravim nindžama. Ideja o tome kako tajanstvene nindže izgledaju, došla je iz tradicionalnog japanskog kabuki teatara, nastalog u 17. veku, odakle su i potekli brojni romantizovani mitovi o nindžama.
U stvarnosti, tokom dana, nindža je nosio uobičajenu odeću po kojoj se nije razlikovao od drugih, kao što bi svaki razuman špijun učinio, a za noćne misije oblačili su teget odeću – crna bi ih prikazivala kao siluetu, a teget se mnogo bolje uklapa u noćno osvetljenje.
Nindže su imale svoju porodičnu tradiciju
Zvanje nindže, odnosno “struka” prenosilo se u porodici, kao i kod samuraja. Nindža je trenirao od detinjstva, a pored borilačkih vještina, deca nindži su od malih nogu učila tehnike preživljavanja i izviđanja, o otrovima i eksplozivima – i najvažnije od svega – njihov trening je zahtevao određen stepen znanja vezanog za zanimanje kojim će se baviti u budućnosti, a koje će prikriti njihov pravi poziv.
Danas niko sa sigurnošću ne zna da li je ikada postojala neka organizovana armija koja se sastojala od nindži. Oni su uvek bili trenirani kao pojedinci u svojoj porodici i teško da su se ikada pojavljivali u grupi.
