Šta bi nam se desilo da počne neka nega, okopavanje, dohrana, zalivanje, vitaminiziranje, plevljenje, trebljenje od parazita, heh, nedajbože… Možda bismo onda imali krize, kreativne blokade, psihološke barijere, emotivne slomove, pu, pu, daleko bilo? Ovako, u nemogućim uslovima, zapravo da se preciznije i istinitije izrazim, u svim mogućim neuslovima, mi “diiižemo čelo i kroočimo smelo i čvrrrsto mi stiskaamo peeest!” (Izvinjavam se omladini i nacionalistima, ali to je moja himna, a trijumfalno pobeđeni Hrvati su moja braća, šta god vi mislili o tome, jer ja se držim svojih pionirskih zaveta UPRKOS svemu)
Dakle, da li bismo, podrškom i programskim ulaganjima u sport, kulturu, obrazovanje, zdravstvo, ups, zanela sam se malo, da li bismo izgubili ono ludilo, koje preuzima kad nas sve ostalo ostavi i koje nas nikad ne izdaje?
Srbi ludaci! Šta god to značilo. I nek’ ide život, šta god pa to značilo!
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Aleksina Đorđević