Da li verujete u sunce posle kiše? To je obična uteha, ali je istinita. Sve prođe. Loš period prođe, samo što posle njega nekad dođe još gori. A onda prođe život. Radije verujem u Monti Pajton, ali kad me nešto boli, kad sam uplašena i tugujem, čak ni pevušenje “Allways Look on the Bright Side of Life“ ne pomaže u tom trenutku. Pomoći će kasnije, znam, ali težak period prvo mora da prođe. Osim ako ne postane još gori, a u međuvremenu otegnem papke.
Verujem i u cinizam, ako osećam imalo borbenosti u sebi, povodom teškog perioda u kome sam se našla. Zato što cinizam sadrži humor, koliko god on izvitoperen bio. A smisao za humor je prvo što izgubite, ne samo kad vam je baš teško, nego čim se primite na nešto, zabrinete se, uplašite, ili vam je mnogo važno. Da li ste primetili to? Kod drugih sigurno jeste, a kod sebe? To je ono stanje kad vam nije do zezanja. Ali čim vam lakne, odmah opet možete da se zezate na sve teme, a možete i da se smejete sebi, kako ste se utronjali i danima niste shvatali koliko ste smešni, kad vam ništa nije smešno.
