Nekada je bilo mnogo lakše biti otac. Ili sin. Znalo se šta se očekuje od oca – strogost, obezbeđivanje sredstava za život i donošenje odluka. Sinovi su imali da slušaju, poštuju i slede očev put, da bi jednog dana dostigli tu cenjenu poziciju oca i glave porodice. Žene i ćerke je samo trebalo da ostanu potčinjene. Prosto.
Danas, kad se traži da poštovanje bude obostrano, da očevi učestvuju u odgajanju dece barem upola koliko i majke, da osećaju i izražavaju svoju privrženost deci, da ih razumeju i podržavaju, čak i kad deca misle i žele ono što oni ne razumeju i što im se ne sviđa, stvari su mnogo komplikovanije. Za očeve. Za decu su malo lakše. Jer, tu su i dalje majke, kojima možemo da poverimo ono što očevi ne treba da znaju, ili ne mogu da razumeju. A možemo i da lažemo, kao što deca oduvek rade.
