Svako je pozvan. Ali nije svako u stanju da čuje poziv. Odnosno, nije još u stanju da čuje poziv.
Zašto izgleda kao da glupost preovladava? Ispoljena kroz obezvređivanje života na svaki način u celom svetu, deluje kao da je glupost ljudska priroda i da ljudi ne mogu drugačije, osim da uništavaju sve što je zamišljeno da raste, napreduje i menja se, uključujući i sebe same.
Ali to samo tako izgleda. Destrukcija nije suprotstavljena konstrukciji, one su deo istog procesa i provociraju evoluciju. Neki teoretičari tvrde da je evolucija završena i da je priča o sledećem evolutivnom koraku ljudske rase mit, bez osnova u realnosti. Neki drugi misle da nismo još ni na pola puta, ali da je neizvesno hoćemo li nastaviti dalje.
Neki treći misle da nemamo kud, nego napred i dalje, jer to je jedini pravac kojim nas život upućuje, iako na kraju samo zatvaramo jedan njegov krug i otvaramo novi. Tako je to sa inteligentnim oblicima života. Ponekad gore znači dole, a napred i pravo – ukrug, u spiralu, gore, dole i u širinu istovremeno.
