Ne pruža se svake zime prilika za čiščenje ovolike količine snega, a verovatno niste odavno lopatali ni prilikom ubacivanja uglja u podrum. Sumnjam da ste i sa peskom i mešalicom imali posla – dobro, svaka čast ako jeste – ali nekako podozrevam da mnogi među vama nisu nikada baratali nekim ozbiljnijim rmbačkim alatom, kao što je motika, ašov ili, u slučaju zimskih čarolija, lopata.
Ja sam ovih dana otkrila magične moći lopate, a kad je jedan predusretljivi muškarac pokušao da mi otme spravu i obavi posao krčenja staze umesto mene, umalo nismo počeli da se otimamo. Pustila sam ga malo – a on je uradio tačno kako treba i koliko treba – i čim je zamakao nastavila sam da lopatam u preteranom stilu. Zamahivala sam kao da treba da izveslam galiju kroz sneg, pokušavala da podignem metarske gomile zahvatom skroz odozdo, skidala sloj po sloj snega na putu do kante za đubre i pokušavala da ga utapkam sa strane da se ne raspršuje. Posle sat vremena ludovanja bila sam potpuno mokra, ali sa suludim kezom od uha do uha. Kako je bilo dobro istuširati se posle i popiti čaj uz pucketanje vatrice! I nisam imala upalu mišića, majke mi. A danas sam opet lopatala, sa novim poletom.
