Copetova kuhinja mi nije najomiljenija među animacijama, ali odlično ilustruje sve što Zvoganj radi na ovaj otkačen način. Skroz je pogodio – jednostavnost, kuloća, uvrnut smisao za humor, malo mraka i malo burleske. Bravo dečko, sa koje god planete da zapravo dolaziš! Mom senzibilitetu je trebalo petnaestak minuta da se našteluje na zvoganjsku frekvenciju – volim bogat crtež, dubok glas i bajkovit efekat, ali volim i “Autostoperski vodič kroz galaksiju” pa sam pregledajući animacije i pitajući se “šta je sad ovo?” uspela da pronađem čar u robotskom glasu, odsustvu svake pretenzije na glumu, ogoljenoj animaciji i specifičnoj percepciji, tako različitoj od moje. Juhuuu, otkriće!