Kada je roman American Psycho objavljen 1991. godine, malo ko je verovao da će ova kontroverzna priča ikada doživeti filmsku adaptaciju. Međutim, zahvaljujući hrabroj viziji rediteljke Mary Harron i nezaboravnoj interpretaciji Christiana Balea, nastalo je remek-delo koje i danas, više od dve decenije kasnije, ne prestaje da intrigira publiku. Ovo je priča o tome kako je jedan roman postao kultni klasik – American Psycho film.

American Psycho film: Izazovan put od kontroverznog romana do kultnog filma

Kada je Bret Easton Ellis objavio American Psycho 1991. godine, književni svet je bio šokiran. Roman, koji prati priču Patrick Batemana, Wall Street bankara i serijskog ubice, izazvao je nezapamćenu buru reakcija zbog eksplicitnih opisa nasilja i mračne satire yuppie kulture osamdesetih. Simon & Schuster, prvobitni izdavač, odustao je od objavljivanja u poslednjem trenutku, uprkos već isplaćenom avansu od 300.000 dolara. Vintage Books je preuzeo izdavanje, ali su kontroverze tek počele. U Nemačkoj je knjiga bila zabranjena za mlađe od 18 godina, dok se u Australiji i danas prodaje isključivo u zaštićenom omotu. Književni kritičari su bili podeljeni – neki su hvalili Ellisovu satiričnu dekonstrukciju kapitalizma, drugi su ga optuživali za promociju mizoginije.

Prvi pokušaji adaptacije

Put od knjige do filma bio je sve samo ne jednostavan. Producer Edward R. Pressman kupio je filmska prava 1992. godine, verujući u potencijal materijala uprkos kontroverzama. Prvi izbor za režiju bio je Stuart Gordon, poznat po horor filmu Re-Animator, sa Johnny Deppom u glavnoj ulozi. Kada je taj plan propao, projektu se pridružio David Cronenberg, čija je vizija uključivala značajno odstupanje od knjige – želeo je da izbaci sve scene u restoranima i noćnim klubovima, što je činilo velik deo originalnog narativa. Ovo je dovelo do sukoba sa Ellisom, koji je prvobitno bio angažovan kao scenarista. Nakon što su i Cronenberg i novi scenarista Norman Snider napustili projekat zbog kreativnih neslaganja, film je zapao u produkcijski limbo.

Mary Harron preuzima kormilo

Godine 1996. projekat dobija neočekivani zaokret kada studio angažuje Mary Harron, rediteljku koja se proslavila feminističkim ostvarenjem I Shot Andy Warhol. Njen izbor za režiju ovako kontroverznog materijala mnogima je delovao paradoksalno, ali Harron je videla ono što su drugi propustili – satirični potencijal i crni humor romana. Zajedno sa scenaristkinjom Guinevere Turner, počela je da razvija adaptaciju koja bi zadržala suštinu knjige, istovremeno je čineći pristupačnijom široj publici. Njihova verzija scenarija fokusirala se na društvenu kritiku i satiru, umesto na eksplicitno nasilje. Harron je kasnije izjavila da je roman bio “veoma nepravedno tretiran” i da je želela da istakne njegove “urnebesne elemente” koje su mnogi previđali.

Bitka za Patrick Batemana

Možda najdramatičniji deo produkcije bila je borba oko glavne uloge. Harron je od početka videla Christiana Balea kao savršenog Patrick Batemana, ali studio Lionsgate imao je druge planove. Nakon ogromnog uspeha Titanica, želeli su Leonardo DiCaprioa, dogovarajući čak 20 miliona dolara za ulogu. Harron se oštro usprotivila, tvrdeći da bi DiCaprioov imidž tinejdžerskog idola potkopao satiričnu prirodu filma. Postavila je ultimatum – ili Bale ili ona napušta projekat. Bale, rešen da dobije ulogu, mesecima se pripremao proučavajući intervjue Tom Cruisea, u kojima je primetio “intenzivnu ljubaznost bez ičega iza očiju”. Tri sata dnevno provodio je u teretani, stvarajući savršeno izvajano telo opsesivnog yuppieja.

Od kontroverze do kulta

Premijera filma na Sundance festivalu 2000. godine izazvala je burne reakcije. Luveni filmski kritičar, Roger Ebert je prvo napisao da je to “najomraženiji film festivala, da bi kasnije dao filmu pozitivnu ocenu, prepoznajući njegovu satiričnu vrednost. Kritičari su posebno hvalili Baleovu transformaciju u Batemana, nazivajući je “hipnotičkom” i “uznemirujuće uverljivom”. Uprkos (ili možda zahvaljujući) kontroverzama, film je na blagajnama zaradio 34 miliona dolara, četiri puta više od budžeta. Scene poput Batemanove analize pesme Hip to Be Square benda Huey Lewis & The News postale su instant klasici, a citati iz filma ušli su u popularnu kulturu. Film je pokazao da se i najkontroverzniji materijal može pretvoriti u inteligentnu društvenu satiru ako je u pravim rukama.

Nasleđe American Psychoa

Više od dvadeset godina nakon premijere, American Psycho je relevantniji nego ikad. Film je postao oštro ogledalo društva opsednutog materijalizmom, statusom i površnim vrednostima. Patrick Bateman, sa svojom opsesijom vizit kartama i skupim restoranima, postao je simbol toksične muškosti i praznine korporativne kulture. Njegov lik se redovno pojavljuje u internet memeovima, posebno među mladom generacijom koja prepoznaje paralele između osamdesetih i današnjeg doba društvenih mreža i self-branding-a. Film je uticao na brojne kasnije satirične trilere i drame, postavši referentna tačka za kritiku kapitalizma i površnosti modernog društva. 

Nova adaptacija na horizontu

Posle dve decenije American Psycho se sprema za novo tumačenje. Luca Guadagnino, reditelj poznat po filmovima Call Me by Your Name i Challengers, pregovara sa Lionsgateom o novoj adaptaciji Ellisovog romana. Projekat će biti proizveden pod okriljem Frenesy Films-a, a izvršni producent je Sam Pressman, sin Edward-a R. Pressmana koji je producirao originalnu adaptaciju. Prema rečima Adama Fogelsona, predsednika Lionsgate Motion Picture Groupe, Guadagnino je “briljantni umetnik i savršeni vizionar za stvaranje potpuno nove interpretacije ovog moćnog i klasika”. Za razliku od verzije iz 2000. godine, ovo neće biti rimejk već potpuno nova adaptacija romana, sa scenarijem koji potpisuje Scott Z. Burns. Činjenica da se ovako značajan reditelj prihvata ovog izazova govori o trajnoj relevantnosti i snazi Ellisovog materijala.

Pročitajte i ovo: Tom Brady ima impresivnu kolekciju satova – spremnu za GOAT Sotheby’s aukciju

Naslovna fotografija: instagram.com/patrick.bateman

Nikola Gudelj

Comments