Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Bizarna i fascinantna kultura Asteka

Bizarna i fascinantna kultura Asteka

1/3

Asteci su indijanski narod, tačnije savez od 3 plemena koji je funkcionisao kao jedan narod pod jednim imenom i vladao je područjem Južnog Meksika u 15. i 16. veku. Pre dolaska španskih osvajača, koji Asteke nisu uništili vojnom silom, već nečim mnogo strašnijim – malim boginjama koje su doneli iz Evrope i ovom bolešću iskorenili gotovo čitavu populaciju ove kulture Južnog Meksika – Asteci su imali izuzetno složen sistem socijalne strukture, obrazovanja, porodice i umetnosti. Takođe su imali i bizarne kanibalističke obrede, prinosili su ljudske žrtve i prodavali svoju decu kao robove…

Deca su se školovala

Pored toga što su insistirali na tome da roditelji treba da podučavaju svoju decu, Asteci su takođe imali i obavezno javno školovanje za svu decu – imali su škole, odvojeno za dečake i devojčice. Dečaci iz plemićke klase su imali bolje školovanje. Učili su od sveštenika o istoriji, astronomiji, umetnosti i politici. Ostali dečaci su uglavnom bili podučavani ratovanju, dok su devojčice učile zanate poput tkanja, išle na časove kuvanja i ostale slične predmete vezane za staranje o kući i porodici.

Imali su specifičan robovlasnički sistem

U ovoj civilizaciji bilo je uobičajeno da siromašne porodice prodaju svoju decu kao roblje. I ne samo to, oni su često prodavali i sami sebe. Ali ovi robovi su imali privilegije kakve većina roblja u istoriji nikada nije imala. Oni su mogli da se venčavaju, imaju decu, svoje lične posede, pa čak i sopstvene robove! Za razliku od Evropljana tih vremena, Asteci nisu smatrali da poseduju svoje robove, a robovanje je moglo da se prekine na više načina. Jedan od njih bio je da rob stigne do bilo kog hrama i tamo se predstavi, a drugi da pobegne od gospodara i da prilikom bekstva ugazi u ljudski izmet, pre nego što bude uhvaćen. Ako bi rob pobegao, jedino je gospodaru bilo dozvoljeno da ga traži i niko nije imao prava da mu pomogne. Takođe, pošto su imali ličnu imovinu, robovi su mogli i da otkupe svoju slobodu.

Wannabe TV

Editors choice