On bi sigurno imao nešto da kaže o toj modi citiranja poznatih ličnosti, o bezbolnom konzumiranju instant mudrosti, koju posle mirno zaboraviš. Bukovski je živeo uznemiren i snagom svoje ličnosti, svog dara, svoje poezije i proze – autentičnošću svoje “ukletosti” uznemiravao je sve svoje čitaoce, kao i sve koji su ga voleli. Nije verovao u ljubav, ali možda nije verovao ni svojim verovanjima i neverovanjima. A možda bi ga bilo baš briga da li ga čitamo, da li nas uznemirava i da li ga citiramo.
“Svi ćemo umreti, svi, kakv cirkus! Samo to bi trebalo da nas natera da volimo jedni druge, ali mi to ne činimo. Terorišemo jedni druge glupostima, uništava nas ništavilo.”
“Bez književnosti, život je pakao.”
“Biti sam se nikada nije činilo ispravnim. Delovalo je dobro, ali nikad ispravno.”
“Gotovo svako se rodi kao genije a umre kao idiot.”
“izgledalo je da čovek ima samo dva izbora – da živi u užasu ili da bude propalica.”
“Dosadni prokleti ljudi. Širom planete. Stvaraju više dosadnih prokletih ljudi. Kakav horor. Zemlja je preplavljena njima.”
“Kad ljubav postane zapovest, mržnja postane užitak.”
“Kad nema boli, to je kraj osećanja. Svako naše zadovoljstvo je trgovina s đavolom.”
“Kreteni. Eto, osećam se bolje. Prokleti ljudski rod. Eto, osećam se bolje.”
“Ljubav je bajka za budale.”
“Moja ambicija je hendikepirana mojom lenjošću.”
“Možete početi da spasavate svet spasavanjem jednog po jednog čoveka, sve ostalo je preteran romantizam ili politika.”
“Ne mogu da kažem kako sam mrzeo svet muškaraca i žena, ali osećao sam izvesnu odvratnost koja me je odvajala od zanatlija, trgovaca, lažova i ljubavnika.”
“Neki ljudi nikada ne polude. Ono što je stvarno strašno jeste kakve oni to živote zapravo žive.”
“Ničija patnja nije veća od one koju je priroda odredila.”
“Ništa nije bilo zanimljivo, baš ništa. Ljudi su bili rezervisani i oprezni – svi isti.”
“Ono što je zlo i ono što su nas učili da je zlo, mogu da budu dve potpuno različite stvari. Društvo nas uči da su određene stvari zle da bi nas držalo u pokornosti.”
