Moramo imati mišljenje. Moramo znati da li u suštini odobravamo brak, da li smatramo da je brak način da par funkcioniše povezano, posvećeno i stabilno. I moramo biti spremni da ozbiljno preispitamo svoje stavove, kakvi god da su u ovom trenutku. Jer ako se ne radi o nama ovog momenta, možda će se vrlo uskoro ticati nekog koga volimo i kome želimo svu sreću ovog sveta. I sva ljudska prava.
I kad mislimo da donosimo odluke samo za sebe, da zauzimamo lični stav koji se tiče samo nas samih, mi to činimo i za nekog koga još nismo upoznali, ili ko još nije došao na ovaj svet, ili još nije počeo da preispituje naše stavove i odluke. Nikada ništa nije toliko lično, da istovremeno nije i društveno, jer smo svi povezani – kosmičkim, životnim i društvenim zakonitostima i zakonima.
Skicu šire slike koja se tiče svih i svega, svaki pojedinac nosi u sebi i docrtava, boji i modifikuje jedan njen delić. To je ono o čemu treba da razmišljamo.
