U 20. veku počeli su da se bave njegovim likom i delom onako kako je to i zaslužio, postepeno, otkrivajući malo po malo, ne ostavljajući nijedan detalj, niti jednu činjenicu nerazjašnjenom, pa čak se ona činila i nebitnom. Pošto je njegovo delo već vekovima predmet mistifikacija i legendi, ono je i zaslužilo da se njime bave na ozbiljan i veoma profesionalan način. Grupa ljudi iz Amsterdama se prihvatila jednog, naizgled, nemogućeg posla. Došli su na ideju da prikažu svetu kako bi izgledalo naredno, novo slikarsko delo Rembranta, da nije preminuo. Način na koji su došli do odgovora nikako nije bio naivan, ni lak, a nije ni došao brzo. Moderna tehnologija im je omogućila da sasvim precizno, odrede udaljenost između likova na slikama, proporciju svake naslikane figure. Premeravali su oko, svaki deo ljudskog tela na svim slikama da bi se došlo do odgovora koje je to proporcije ovaj veliki umetnik voleo i uvek koristio. Nakon dugog rada i truda, zanimljivog proces, došli su i do toga da 3D tehnikom predstave novo Rembrantovo delo.
