Sama po sebi, Wintergartan Marble Machine je umetničko delo, poduhvat i inovacija. Nakon izrade plana pomoću 3D softvera, Molin je skoro svaki komad napravio svojim rukama. Na ideju za ovakav poduhvat, došao je kada je na internetu otkrio zajednicu stvaralaca, koji godinama projektuju i izrađuju različite sprave koje rade po istom principu – kao muzička kutija, okreću se ručice i pokreću klikeri. Mnoge od ovih mašina napravljene su tako da jednu istu stvar rade uvek iznova, a Molin je hteo da proizvede muziku kakvu želi, da kontroliše zvuke koje mašina stvara.
Uspeo je u tome, mada se ispostavilo da je bilo komplikovanije nego što je mislio i zahtevalo je više vremena. Mašina je ispala ogromna i neprenosiva – njeno muziciranje za sada može da se čuje samo putem spotova koje Molin objavljuje na YouTube. Rasklapati je, transportovati i ponovo sklapati na nekoj sceni, zarad javnog izvođenja, u najmanju ruku je veliki izazov.
